Kineziotejping -ublažava bolove i ubrzava isceljenje
Tehnika se može primeniti u bilo kojoj fazi – akutnoj, subakutnoj i
hroničnoj − te kao prevencija povreda
-Šta tačno podrazumeva tehnika kineziotejping?
Kineziotejping metoda je terapijska tehnika koja, kao terapijsko sredstvo, koristi jedinstveno dizajniranu traku koja se lepi na kožu na određenim delovima tela u cilju poboljšanja funkcionisanja različitih tkiva i fizioloških sistema. Samoj aplikaciji trake, prethodi specifičan način pregleda radi sto boljeg izbora tehnike lepljenja trake i postizanja efikasnosti tretmana. Plan lečenja se pravi prvo od manuelne procene kao i procene pokreta najpovršnijih tkiva, a zatim i svih dubljih struktura. Traka je pamučna, prožeta elastičnim vlaknima koji omogućavaju njeno istezanje. Na traci se nalazi lepak koji je hipoalergijski te ne izaziva reakcije kože ako se traka pravilno aplikuje i uklanja.
Inovator metode je dr Kenzo Kase koji je želeo da osmisli modalitet lečenja sa produženim delovanjem koji bi omogućio i produženi efekat nakon drugih terapijkih procedura. Nakon 6 godina istraživanja i usavrševanja, nastala je prva kineziotejping traka 1979. godine. Prva primena metoda se odigrala u rehabilitacionim centrima u Japanu a prvo veliko međunarodno predstavljanje trake na olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine. Metoda se prvi put počeo koristiti u SAD 1995. a u Evropi 1988. godine. Iako mnogo vrhunskih sportista koristi ove trake, ipak najveći broj aplikacija se koristi za medicinske potrebe. Od 1979. g. do sada je nastalo nekoliko različitih traka od kojih je svaka sledeća generacija traka usavršena u odnosu na prethodnu. Pošto je traka od pamuka, dozvoljava koži da „diše“ i u sebi ne sadrži nikakve supstance ili lekove. Sam način odabira smera, pravca i stepena tenzije trake određuje terapijski efekat.
– Kod kojih bolesti, povreda i stanja pomaže apliciranje traka?
Tehnika se može primeniti u bilo kojoj fazi: akutnoj, subakutnoj, hroničnoj i kao prevencija povreda. Kod velikog broja ortpedskih, neuroloških, reumatoloških, ginekoloških stanja i poremećaja i nakon operacija se može koristiti aplikacija traka. Tehnika može pomoći kod velikog broja povreda. Počevši od kontuzija kože, potkožnog tkiva i mišića do povrede mišića, tetiva, ligamenata i zglobova. Korišćenjem trake se vrlo uspešno leče hematomi koji su velikih dimenzija. Nakon operacija, tehnike aplikacije za smanjenje bola mogu da umanje potrebu za korišćenjem analgetika, a kasnije za zarastanje rane bez većih ožiljaka. Često se postoperativno koriste i tehnike aplikacije za poboljšanje korišćenja respiratorne muskulature u cilju bolje oksegenacije tkiva. U muskuloskeletnoj patologiji se koriste sem kod povreda i kod degenerativnog reumatizma gde pomažu u vraćanju obima pokreta, smanjenja bola, boljoj aktivaciji mišića i povećanju funkcionalnosti. Značajnu ulogu imaju i kod svih posturalnih poremećaja kao dopuna kineziterapiji. Trake mogu da normalizuju narušen mišićni tonus i poprave narušen odnos zglobnih površina. Posebne tehnike aplikacije utiču na smanjenje bola, kako nociceptivnog, tako i neuropatskog. Značajne rezultate daje kod smanjenja otoka i kod limfne drenaže. U ginekologiji se koriste aplikacije za smanjenje menstrualnog bola a kod trudnica za korekciju posture i olakšanje tegoba.
Značajno je napomenuti da se tehnika može koristiti u kombinaciji sa drugim tehnikama: kineziterapijom, fizikalnim procedurama (sem lasera i ultrazvuka nad trakom), akupunkturom, manuelnom terapijom…
– Na koji način deluju na tretirani deo tela, odnosno kakvi su terapeutski efekti?
Nova istraživanja pokazuju da traka direktno utiče na ciljno tkivo ali i na receptore i proprioceptore koji se nalaze u koži, mišićima i zglobovima u ostvarivanju terapijskog rezultata. Uloga trake na uticaj na nervni sistem preko kože se sve više prepoznaje. Glavni fiziološki sistemi na koje utiče traka su: koža (posebno se izdvaja uticaj na epidermis i dermis kao delove kože), nervni sistem, fascija, mišići, zglobovi i cirkulatorno-limfatički sistem.
Kada se traka zalepi na kožu, pošto je elastična, doći će do skupljanja njenih vlakana i na taj način ona deluje na kožu fizički jer je odiže i povećava prostor između pojedinih slojeva kože. U regiji otoka se na taj način formira prostor sa manjim pristsikom te limfa i krv mogu slobodnije da se kreću i dolazi do resorpcije viška tečnosti. Reguliše se narušena temperature tkiva i odizanjem kože se oslobađa i pritisak na nervne završetke te se smanjuje bol. S druge strane, traka vrši kontinuiranu stimulaciju na receptore u koži i dubljim tkivima te na taj način utiče na funkciju dubljih ili udaljenih tkiva. Istraživanja su dokazala uticaj trake preko epidermisa na centralni nervni sistem na smanjenje bola.
JC Guimbertau je snimio međuveze susednih slojeva tkiva u pokretu in vivo i time pokazao da ne postoji jasna granica između pojedinih slojeva tkiva. Zahvaljujući tim vezama kada tretiramo kožu indirektno tretiramo tkiva u dubini. Takođe, tkiva raspoređuju sile tenzije na hijerarhijski i organizovan način te naše telo nije samo sistem poluga koje čine kosti već je organizovan mrežom sastavljenom od mišića i fascije. Fasciju možemo zamisliti kao jednu trodimenzionalnu mrežu vezivnog tkiva koja obavija sve naše mišiće, tkiva i organe, daje im potporu i “drži” ih u prostoru. Bilo koja regija bola, tenzije ili disfunkcije navodi ostatak tela na kompenzaciju. Na mestu povrede, sistem fascije povleči tkiva u njenom pravcu a linije tenzije dovode do restrikcija u udaljenim mestima. Javlja se gubitak normalnog odnosa tkiva što dovodi do bola i ograničenja pokreta čak i na udaljenim mestima. Aplikacijom trake menja se napetost između elemenata tkiva koja reaguju i kompenzuju te se vraćaju u normalni odnos. Na taj način se vraća pokretljivost u određenoj regiji.
Tokom aplikacije se koriste različite korektivne tehnike od kojih svaka ima više načina aplikacije: epidermis tehnika, dermis tehnika, korekcija mišića, korekcija fascije, mehanička korekcija, korekcija tetive, ligamenta i cirkulatorno-lomfatička korekcija.
– Koje preglede je potrebno uraditi pre kineziotejpinga?
Savet je da se pre kineziotejpinga obavi pregled lekara koji će ustanoviti da nema kontraindikacija ili bolesti gde ova metoda ne bi bila od koristi. Cilj lečenja je da se pruži najbolji mogući tretman uz poštovanje postojanja i drugih stanja ili bolesti kod pacijenta.
– Da li su potrebne određene pripreme pre nego što se započne terapija?
Traka se lepi na kožu, te je potrebno prethodno istu očistiti i oprati od znoja ili prethodno nanesenih krema ili losiona. Kod maljavih osoba je potrebno ukloniti dlake da bi traka mogla da se zalepi. Leti, ukoliko je osoba boravila na visokoj temperaturi, potrebno je da se uvede u klimatizovanu prostoriju oko 20 min da bi se telo rashladilo i smanjilo znojenje. Pre ulaska u bazen ili vodu, traka se aplikuje oko pola sta ranije da bi se omogućila bolja adhezija trake na kožu.
– Kako se izvodi sama tehnika lepljenja elastičnih traka?
Pre aplikacije trake, procenjuje se stanje tkiva i definiše lista problema. Za to se koriste tačno definisani testovi u okviru samog kinezitejping metode ali i sva znanja određene specijalnosti. Zatim se pristupa izboru jedne ili više tehnika aplikacije. Treba napomenuti da postoji preko 40 različitih načina aplikacije trake te je znanje i veština onoga koji sprovodi tretman neophodna. Telo ili segment tela se postavlja u određeni položaj i traka se aplikuje, na osnovu prethodnih testova, u tačno određenom pravcu, smeru i pod tačno definisanim stepenom istezanja. Potom se aktivira lepak da bi traka ostala duže vremena na koži. Nakon aplikacije se ponovo vrši testiranje i procena efekta. Potom se odlučuje da li je potrebna još neka dodatna aplikacija.
– Koliko dugo se trake nose i da li se tokom tog perioda treba suzdržavati od nekih aktivnosti?
Trake se obično nose 3-5 dana a nakon toga se skidaju i najčešće se pravi pauza 24h u tratmanu da bi se koža odmorila. Osoba se normalno kupa i ubrusom odstranjuje vodu pritiskom na traku, nikako trljanjem jer bi se traka odlepila. Zabranjeno je korišćenje fena za sušenje jer bi lepak mogao da se previše aktivira. U zavisnosti od stepana poremećaja ili povrede, lekar će uputiti osobu da se uzdržava od određenih aktivnosti.
– Da li je kod nekih povreda i oboljenja potrebno da se ponovi tretman?
U zavisnosti od stepena i težine poremećaja, tretmani se ponavljaju nakon nošenja trake 3-5 dana najčešće, nekoliko puta dok ne nastupi oporavak. Pred svaku sledeću aplikaciju sledi ponovo serija testiranja i procena stanja tkiva. Najčešće se ne primenjuju identične aplikacije jer se one prilagođavaju procesu oporavka te se manja i izbor aplikacija.
– Da li je ovaj tretman bezbedan za svakoga, ili postoje i rizične grupe?
Pošto je traka pamučna a lepak na traci hipoalergijski, tehnika je bezbedna za korišćenje kod osetljive kože kao što je kod malih beba i dece ali i kod osoba sa istanjenom kožom kao što su starije osobe. Ipak, potrebno je naglasiti da je potreban oprez kod dijabetičara, bubrežnih bolesnika, transplantiranih i sa težim srčanim oboljenjima. Traka se nikad ne lepi na mestu infekcije kože ili potkožnog tkiva, preko vena u zapaljenju ili sumnje na duboku vensku trombozu, preko otvorenih rana ili rana u zarastanju i preko mesta gde je maligni proces.
