OSTEOPOROZA

Osteoporoza je metabolička bolest gde su kosti ’’porozne’’ i sklone prelomima. Osteoporoza nemo napreduje tokom godina, ne daje nikave simptome, a zapravo prvi simptom bolesti je prelom kosti. Za osteoporozu su karakteristični takozvani prelomi na minimalnu traumu. Kod teške osteoporoze prelomi se nekad dešavaju prilikom kašlja- kada može da dođe do pucanja rebara, ili čak i spontano- što se nekada dešava sa kičmenim pršljenovima. Osteporoza je najčešća kod žena u menopauzi, ali pogađa i muškarce i može se javiti i ranije kod pacijenata koji uzimaju određene lekove ili imaju različite bolesti koje dovode do gubtka koštane mase.

Koji su simptomi osteoporoze?

Kao što smo rekli osteoporoza ne boli sve dok se ne dogodi prelom. Najčešće se događaju prelomi kičmenih pršljenova, podlaktice i kuka. Međutim, mogu da se desi i prelomi rebara, prstiju na stopalima, karlice i tako dalje. Kod pacijenata koji nisu imali očigledan prelom, najčešći simptom je bol u leđima koji je povezan sa prelomom pršljena, a koga pacijenti nisu ni svesni. Pacijenti često primete da su se smanjili u visini ili da je došlo do povijanja kičme u grudnom delu, odnosno došlo do pojave grbe.

Ko je u riziku od osteoporoze?

Najznačajniji faktor rizika za osteoporozu je starost. Osteoporoza je povezana sa ranim gubitkom estrogena kod žena i sve žene koje su ušle u menopauzu pre 45 godine su u povećanom riziku od osteoporoze. Mala telesna masa, fizička neaktivnost, nedovoljan unos kalcijuma i vitamina D su takođe važni faktori rizika. Različiti lekovi dovode do osteoporoze. Od njih su najznačajniji kortikosteroidi. Međutim, uzimanje antiepileptika, preparata protiv zgrušavanja krvi, neki lekovi koji se koriste u lečenju karcinoma dojke može takođe da dovede do ubrzanog gubitka koštane gustine i pojave osteoporoze.

Kako se dijagnostikuje osteoporoza?

Svaki prelom koji se dogodi na malu traumu znači i dijagnostiku osteoporoze i zahteva lečenje. Ipak, dijagnoza osteoporoze se može postaviti i pre nego što se desi prelom, što omogućava pravovremeno lečenje i smanjenje rizika za prelom. Dijagnoza se postavlja osteodenzitometrijskim pregledom odnosno merenjem koštane gustine na DEXA aparatu (engl. DEXA-Dual-energy X-ray absorptiometry). U zavisnosti od vrednosti koje se dobiju merenjem koštana gustina se izražava kao normalna, osteopenija ili osteoporoza. Pacijenti sa osteoporozom se obavezno leče. Pacijentki koji imaju osteopeniju, a kod kojih se proceni da je visok rizik za pojavu preloma takođe treba da dobijaju terapiju.

Kako se leči osteoporoza?

Bisfosfonati: To su lekovi koji su prva linija terapije osteoporze i koji se najčešće primenjuju. Ovi lekovi mogu da se piju i tada se primenjuju jednom nedeljno (alendronat) ili jednom mesečno (ibandronat). Za ove lekove je veoma važan način uzimanja kako bi se adekvatno iskoristili i delovali. Lek treba uzeti ujutru odmah nakon buđenja na prazan stomak sa punom čašom vode. Najamanje sat vremena ne treba unositi ništa drugo sem vode i važno je da pacijent ostane u uspravnom položaju. To znači da može da šeta, sedi ili stoji, jer ako legne, može se desiti da lek nadraži jednjak. Bisfosfonati se mogu dobijati i u pobliku intravenske injekcije (ibandronat jednom u 3 meseca) ili intravenske infuzije (zolendronska kiselina jednom godišnje).

Denosumab: Denosumab je biološki lek koji sprečava razgradnju koštane mase. Primenjuje se u obliku potkožnih injekcija jednom u 6 meseci. Efikasniji je od bisfosfonata, ali mana mu je relativno visoka cena. Velika prednost denosumaba je što može da se primenjuje i kod pacijenata koji imaju smanjenu bubrežnu funkciju.

Teriparatid: Teriparatid je lek sličan hormonu paraštitastih žlezda. On povećava stvaranje koštane mase. Primenjuje se jednom dnevno u vidu potkožnih injekcija. Lek se primenjuje tokom 2 godine, nakon čega se lečenje nastavlja bisfosfonatima ili denosumabom. Lek je prilično skup i dobija se o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za pacijente koji imaju komplikovnau osteoporozu koja nije reagovala na bisfosfonate.

Prevencija osteoporoze

Prevencija osteoporze počinje od rane mladosti. Veom je važno da se u mladosti izgradi što veća koštana masa. To znači da je u razvoju neophodno obezbediti adekvatan unos proteina, kalcijuma, vitamina D i drugih nutrijenata, a posebno je važno baviti se fizičkom aktivnošću koja predstavlja jak stimulator stvaranja koštane mase. Fizičku aktivnost i dovoljan unos proteina, kalcijuma i vitamina D neophodno je održavati tokom celog života. Fizička aktivnost ne samo da povećava koštanu gustinu, nego značajno popravlja i koordinaciju pokreta što smanjuje rizik za pad, a samim tim i prelom.
Naročito kod starijih osoba treba voditi računa o dovoljnom izlaganju sunčevom zračenju uz pomoć koga se u koži stvara vitamin D. Najmanje tri puta nedeljno treba se izložiti suncu ruke, lice i dekolte u trajanju 10-15 minuta. Naravno treba voditi računa da izlaganje ne bude u vreme kada su sunčevi zraci izrazitto jaki (11-16h) da bi se izbegle opekotine. Na našoj geografskoj širini u periodu od oktobra do maja nema dovoljno sunčevih zraka, pa vitamin D treba obavezno unositi putem suplemenata.

Osobe koje ne koriste mleko i mlečne proizvode takođe treba da unose kalcijum u vidu suplemenata. Ipak, suplemente kalcijuma treba uvek unositi pod kontrolom lekara jer su moguća određena neželjena dejstva kod pojedinih grupa pacijenata ili pak ako se pretera sa količinom u dužem vremenskom periodu.

Kod starijih osoba koje već imaju osteoporozu treba posvetiti veliku pažnju  u prevenciji pada. Važno je u kući ukloniti tepihe ili ih makar pričvrstiti, jer se pad često dešava prilikom saplitanja na tepih. U kupatilu treba ugraditi držače jer je pad u kupatilu vrlo čest. Većina starijih ljudi noću ustaje u toalet i preporuka je da prostor na putu do toaleta bude osvetljen kako bi se smanjio rizik od pada. Obavezno treba korigovati dioptriju, jer neadekvatne naočare takođe dovode do padova.

Lekovi koji utiču na centralni nervni sistem dovode do gubitka koordinacije i padova. Zbog toga starijim pacijentima treba oprezno davati sedative i izbegavati lekove za nesanicu. Ako se već daju takvi lekovi, treba izabrati lekove što kraćeg delovanja, da bi se izbegla nestabilnost nakon buđenja.