Kako je moj bol povezan sa emocijama?

Vaše emocije imaju direktan uticaj na bol od artritisa. Mozak i imuni sistem su blisko povezani.

Imuni sistem tela pomaže u borbi protiv bakterija, virusa i infekcija. To radi tako što proizvodi antitela (proteine) koja ih napadaju. Ali, ponekad ova antitela mogu da napadnu i zdravo tkivo, uzrokujući upalu i bol.

Emocije poput besa, ljutnje, tuge, nervoze, kao i konstantan stres mogu izazvati promene u mozgu koje utiču na to kako funkcioniše imuni sistem. Ovo može dovesti do upale u delovima tela kao što su zglobovi ili mišići, što uzrokuje bol i ukočenost.

U narednim redovima, saznajte kako je bol povezan sa emocijama.

Kako nastaje bol u telu?

Kada osećate bol, u vašem telu se dešava hemijska reakcija. Osećaj bola nervi šalju u mozak, a mozak reaguje tako što šalje signale nazad kroz kičmenu moždinu do mišića i drugih tkiva, govoreći im da reaguju. Ovo uzrokuje upalu, što može dovesti do otoka, vrućine i crvenila u zglobovima.

Bol je kompleksno iskustvo. To je kombinacija fizičkih, emocionalnih i kognitivnih faktora koji međusobno deluju. Na primer, ako imate artritis u kolenu, takođe možete doživeti depresiju ili anksioznost i to može uticati na vaše iskustvo bola. Fizički bol, slabost i nemogućnost normalnog funkcionisanja u svakodnevnici direktno imaju uticaj na naše emocije. Slabost koju osećamo i ograničenja koja se javljaju mogu negativno uticati na mentalno zdravlje.

Jasno je – naš mozak, emocije i fizičko zdravlje su neraskidivo povezani.

Bol se javlja u telu na različite načine. Može biti uzrokovano povredom ili oštećenjem tkiva. Ponekad je to zbog upale, što je prirodan odgovor na povredu. Upala izaziva otok i crvenilo, a može oštetiti i obližnje nerve. Oštećeni nervi šalju signale bola u mozak.

Bol se može javiti i zbog bolesti koje utiču na celo telo. Na primer, rak, bolesti srca i dijabetes su hronična stanja koja mogu izazvati bol.

Bol i emocije su blisko povezani jer dele nervne puteve u mozgu. Kada neko doživi emociju kao što je bes ili tuga, može osetiti fizičke senzacije kao što je stezanje u grudima ili stomaku; ovi osećaji su poznati kao somatski simptomi.
Ovi fizički simptomi mogu otežati ljudima sa artritisom da upravljaju svojim emocijama jer možda ne znaju odakle potiču njihova osećanja.

Koji faktori dodatno utiču na bol?

Ovo su faktori koji utiču na bol:
Kognitivni faktori – kako razmišljamo o svom iskustvu; na primer, da li se osećamo kao da nešto nije u redu sa nama jer osećamo bol ili je to samo deo života.
Emocionalni faktori – kako se osećamo prema sebi ili svojoj situaciji; na primer, ako se osećamo depresivno ili anksiozno, to može pogoršati osećaj i dovesti do povećanog nivoa bola.
Društveni faktori – kako se osećamo u odnosu na druge; da li će nam se drugi podsmevati, da li će iskoristiti našu slabost i da li će nam pomoći. Negativna konotacija koja može da se stvori iz ovih pitanja, imaće uticaj na naš osećaj bola.

Emocije i bol od artritisa su usko povezani

Loše raspoloženje može pogoršati bol od artritisa, dok pozitivne misli mogu pomoći u njegovom smanjenju.

Ako ste pod stresom ili osećate anksioznost, često ćete nesvesno napregnuti mišiće i zglobove. Ovo čini bol mnogo izraženijim i težim za lečenje.

Kada ste dobro raspoloženi, vaše telo oslobađa hemikalije, odnosno endorfine koji pomažu u blokiranju signala bola sa nerava u vašem mozgu. Kada ste loše raspoloženi, ovi endorfini se ne oslobađaju toliko ili uopšte. Dakle, ako se osećate potišteno ili depresivno zbog nečega, to definitivno može pogoršati vaš artritis.

Važno je da obavestite svog doktora o svim emocionalnim problemima kako bi vam on mogao pomoći da pronađete pravi tretman.

Negativne emocije mogu pojačati bol u zglobovima

Emocije mogu snažno uticati na bol u zglobovima. Osoba koja je ljuta ili depresivna ima tendenciju da doživi više bola nego neko ko je opušten ili srećan. Proces koji vodi od emocija do bola uključuje nekoliko koraka:

• Emocije izazivaju hormone stresa kao što su adrenalin i kortizol, koji uzrokuju sužavanje krvnih sudova (vazokonstrikcija). Ovo čini protok krvi manje efikasnim, što dovodi do niskog nivoa kiseonika u krvnim sudovima blizu površine kože (hipoksija).
• Hipoksija aktivira ćelije poznate kao fibroblasti, koje oslobađaju hemikalije koje čine krvne sudove još užim (vazospazam), izazivajući povećan pritisak na nerve unutar mišića, tetiva i ligamenata oko zglobova. Ovo povećava bol tako što otežava tim nervima da prenose signale iz mozga u mišiće ili druge delove tela.
• Hormoni stresa takođe izazivaju upalu u zglobovima direktno kroz svoje efekte na ćelije koje oblažu zglobove (hondrocite). Upala iritira nerve oko zglobova, dodatno povećavajući signale bola koji se šalju nazad u mozak kroz puteve kičmene moždine (centralna senzibilizacija).

Fizički bol često izaziva emocionalni stres

Ukoliko imate bolno koleno, možda će vam biti teško obavljati svakodnevne aktivnosti poput hodanja stepenicama ili ustajanja iz kreveta. Ovo može učiniti da se osećate frustrirano ili ljuto zbog svoje situacije. Slično tome, ako se osećate pod stresom zbog drugih problema u životu kao što su posao ili porodični problemi, to može pogoršati simptome artritisa zbog povećanih hormona stresa u vašem telu (što može dovesti do veće upale).

Emocije utiču da bol postane jača

Emocije imaju snažan uticaj na intenzitet vašeg bola.
Ako osećate stres ili anksioznost, vaš bol može postati intenzivniji. To je zato što stres i anksioznost mogu izazvati oslobađanje određenih hemikalija u vašem telu zvanih neurotransmiteri. Ove hemikalije olakšavaju nervnim ćelijama da prenose poruke iz jedne ćelije u drugu.

Međutim, ponekad te iste hemikalije mogu uzrokovati da nervne ćelije postanu preaktivne, što dovodi do toga da šalju previše poruka odjednom. Ovo uzrokuje da signali bola putuju do drugih delova tela brže nego što je normalno, zbog čega se osećate kao da vas zglob boli više nego što zaista boli.

Emocije poput ljutnje, tuge i depresije takođe mogu uticati na to koliko bolova osećate u zglobovima.

Kako uticati na promenu emocija?

Emocije su glavni faktor u upravljanju bolom. Pacijenti mogu naučiti da upravljaju svojim emocijama i to može uticati na njihov bol.
Mnogo je faktora koji mogu uticati na promenu emocija.

Prvi je životna sredina. Vreme, mesto gde se nalazite i vaše raspoloženje će uticati na to kako se osećate. Na primer, ako pada kiša, postajete depresivni jer morate da ostanete u kući i zbog toga se osećate usamljeno i obeshrabreno.

Drugi faktor je doba dana. Naša tela rade u ciklusima, kao i naše raspoloženje. Ako je jutro i probudite se rano, onda ćete verovatno biti energičniji nego da je bilo kasno uveče kada ste otišli ​​u krevet ili da je bilo podne kada ste se probudili. Isti princip se prenosi i na raspoloženje.

Treći faktor je naš tip ličnosti: neki ljudi su emotivniji od drugih i mogu brzo da promene svoje raspoloženje, dok ih drugi ne menjaju tako lako ili brzo. Neki ljudi su veoma osetljivi na svoje okruženje, dok su drugi manje osetljivi na svoju okolinu.

Kako umanjiti stres i anksioznost?

Ako ste pod stresom ili uznemireni, vaše telo oslobađa hemikalije poznate kao hormoni stresa koji mogu povećati upalu u telu. Upala je jedan od glavnih uzroka bola kod ljudi sa artritisom.

Stres i anksioznost vam takođe mogu otežati dobar san noću, što može dodatno pogoršati bol u zglobovima.

Sledeći saveti mogu vam pomoći da smanjite stres i anksioznost:

Naučite da se opustite koristeći jednostavne vežbe disanja, meditaciju ili druge umirujuće tehnike poput joge. Ove aktivnosti vam mogu pomoći da se osećate bolje fizički i emocionalno. One poboljšavaju vaše raspoloženje i olakšavaju vam da se nosite sa bolom.

Ako imate artritis, razmislite o pridruživanju grupi za podršku ili razgovoru sa savetnikom ili terapeutom koji je specijalizovan za upravljanje hroničnim bolom.

Grupe za podršku vam mogu pomoći da naučite kako se drugi nose sa svojim bolom, smanjite osećaj izolacije i steknete znanje o opcijama lečenja artritisa. Terapeut vam može pružiti emocionalnu podršku i pomoći vam da pronađete načine da se nosite sa depresijom ili anksioznošću koji mogu biti povezani sa vašim stanjem.

Vežbajte više tako što ćete svakodnevno hodati, pohađati časove joge ili igrati tenis sa prijateljima. Vežbanje pomaže u oslobađanju napetosti i poboljšava kvalitet sna.

Važno je zapamtiti da su emocije veliki deo toga kako doživljavamo bol. Ako se osećate uznemireno ili pod stresom, vašem umu i telu će biti teže da se izleče od simptoma artritisa.

Da li će bol biti manji, ako se osećam pozitivno?

Nervni sistem kontroliše reakcije tela na spoljašnje stimuluse. Kada osoba oseća bol, to je zato što je njen nervni sistem aktiviran stimulusom koji izaziva bol. To može uključivati povredu, bolest, infekciju ili čak emocionalni stres.

Emocije su osećanja koja doživljavamo kada opažamo svet oko nas. Emocije su deo naših života i utiču na sve što radimo. Oni su važan deo našeg zdravlja i blagostanja jer nam pomažu da se nosimo sa stresom i drugim izazovima u životu.

Istraživanja pokazuju da ljudi koji imaju hronični bol imaju veći nivo stresa od onih koji nemaju hronične zdravstvene probleme. Hronični bol može dovesti do povećanog nivoa stresa jer se ljudi često osećaju bespomoćno zbog svog stanja i brinu o tome kako će to uticati na njihovu sposobnost da rade, učestvuju u svakodnevnim aktivnostima ili uživaju u životu sa porodicom i prijateljima.

Hronični stres takođe može doprineti hroničnim zdravstvenim stanjima kao što je artritis jer može podići krvni pritisak, povećati upalu i učiniti mišiće napetim zbog glavobolje ili stomačnih problema kao što je sindrom iritabilnog creva (IBS).

Promena emocija nije brzo rešenje, niti je nešto što se može uraditi preko noći. To je proces koji zahteva stvarne napore i posvećenost da bi se postigli trajni rezultati. I takođe zahteva strpljenje, jer promena načina na koji razmišljate i osećate može potrajati.

Sve je u praksi. Ako se trenutno osećate tužno ili ljuto, pokušajte da uradite nešto što će vas usrećiti. Što češće to radite, lakše ćete zameniti negativna osećanja pozitivnima i pronaći načine da izbegnete situacije koje izazivaju negativne emocije.

Da li će bol biti umanjen kada se osećate pozitivno i dobro? Hoće. Dobar osećaj i mir koji negujete u sebi pomoći će opštem blagostanju ogranizma.

Zaključak

Emocije, generalno, igraju ogromnu ulogu u mehanizmu i doživljaju bola, one su u korelaciji; interaktivne su; prirodno nerazdvojive. Posebno, negativne emocije mogu povećati i intenzivirati naš osećaj fizičkog bola.

Da biste uticali na osećaj bola, pokušajte da utičete na svoje emocije. Kada osvestite svoje emocije, biće mnogo lakše da upravljate njima. Radite stvari koje vas čine srećnima, odmarajte se i dopustite telu da se regeneriše. Kada su vaše emocije, osećaji i misli u skladu, kontrola nad bolom će biti mnogo izraženija.