Voda u kolenu je prekomerno nakupljanje tečnosti u kolenskom zglobu. Može nastati zbog degenerativnog oštećenja hrskavice kolena (artroze), povrede, zapaljenskog artritisa, gihta ili infekcije. Otok, zategnutost i otežano savijanje kolena najčešći su razlozi zbog kojih pacijenti dolaze na pregled. Medicinski naziv za nakupljanje tečnosti u zglobu je izliv. [1]
Lečenje počinje utvrđivanjem uzroka otoka. Pregled dopunjujemo ultrazvukom, a kada postoji potreba, punkcijom uklanjamo višak tečnosti. Punkcija može ublažiti pritisak i bol, dok se daljim lečenjem kontroliše problem zbog kojeg se tečnost stvara. [2]
Kako izgleda voda u kolenu i koji su simptomi?
Voda u kolenu obično se primećuje kao otok oko čašice i iznad nje, uz osećaj punoće, zategnutosti i smanjenu pokretljivost. Koleno može biti vidljivo veće od drugog, a potpuno savijanje ili opružanje noge otežano. Bol se može pojačavati pri hodu, ustajanju i penjanju uz stepenice. [3]
Ipak, svaki otok ne znači da se tečnost nalazi u samom zglobu. Mogu biti otečena okolna tkiva ili sluzne kese, koje smanjuju trenje između pojedinih struktura. Ultrazvučni pregled pomaže da utvrdimo gde se tečnost nalazi i razlikujemo izliv od drugih uzroka otoka. [4]
Širi pregled mogućih uzroka tegoba nalazi se u tekstu Bol u kolenu.
Može li koleno da bude otečeno bez bola?
Može — odsustvo bola ne isključuje izliv ili drugu promenu u predelu kolena. Na primer, Bakerova cista nekada izaziva samo osećaj punoće iza kolena. Otok koji traje, povećava se ili se ponavlja treba pregledati i kada nije naročito bolan. [5]
Kada je potrebno javiti se lekaru bez odlaganja?
Naglo nastao, izrazito bolan, topao ili crven zglob zahteva brzu lekarsku procenu, posebno uz temperaturu ili loše opšte stanje. Infekcija zgloba može postojati i bez povišene temperature. Posle povrede pregled ne treba odlagati ako ne možete da se oslonite na nogu, koleno je deformisano ili ne možete da ga pomerate. [6]
Zašto nastaje voda u kolenu?
Izliv nastaje kada se zbog oštećenja, povrede ili zapaljenja u zglobu nakuplja više tečnosti nego što se uklanja. Uzrok određuje i način lečenja: isti otok ne znači da je svakom pacijentu potrebna ista terapija. [5]
Degenerativno oštećenje hrskavice — artroza kolena
Kod artroze se uz oštećenje hrskavice mogu razviti promene unutrašnje ovojnice zgloba, praćene zapaljenjem i izlivom. Zato se kod osoba sa artrozom povremeno javljaju bolna pogoršanja i oticanje kolena.
Artroza, odnosno osteoartritis ili gonartroza, zahvata i druge strukture kolena, uključujući kost i meniskuse. Bol je često povezan sa opterećenjem, dok se ukočenost može javiti posle mirovanja. Lečenje prilagođavamo tegobama i funkciji kolena, a ne samo izgledu rendgenskog snimka. [7]
Više o degenerativnim promenama kolena objašnjeno je u tekstu o gonartrozi — artrozi kolena.
Povrede meniskusa, ligamenata i hrskavice
Povrede mogu izazvati izliv nakon uvrtanja kolena, pada, sportskog opterećenja ili direktnog udarca. Kod nekih povreda u zglobu se nakuplja i krv.
Na oštećenje meniskusa ili ligamenata mogu ukazivati zapinjanje, zaključavanje kolena, nestabilnost i otežano oslanjanje. Lečenje zavisi od oštećene strukture: nekada je dovoljna rehabilitacija, dok su kod određenih povreda potrebni dodatna dijagnostika i ortopedsko lečenje. [3]
Reumatoidni i drugi zapaljenski artritisi
Reumatoidni artritis i druge zapaljenske reumatske bolesti mogu izazvati oticanje kolena zbog zapaljenja njegove unutrašnje ovojnice. Tegobe mogu zahvatiti i druge zglobove, uz jutarnju ukočenost i bol koji nije vezan samo za opterećenje.
Davanje leka u koleno može smiriti lokalno zapaljenje, ali kod reumatoidnog artritisa mora biti sprovedeno i lečenje osnovne bolesti lekovima koji deluju na njen tok. Njihov cilj je kontrola zapaljenja u organizmu i sprečavanje daljeg oštećenja zglobova. Lokalna i sistemska terapija imaju različite uloge i međusobno se dopunjuju. [8]
Giht
Giht može izazvati naglo i veoma bolno oticanje kolena zbog taloženja kristala mokraćne kiseline. Kod potvrđenog napada, punkcija i davanje kortikosteroida u zglob mogu brzo i značajno ublažiti bol i otok, kada nema kontraindikacija.
Smirivanje napada prati procena potrebe za dugoročnim lečenjem mokraćne kiseline, kako bi se smanjila verovatnoća novih napada. [2]
Infekcija zgloba
Infekcija kolena zahteva hitno lečenje, najčešće antibioticima i odgovarajućom drenažom zgloba. Za postavljanje dijagnoze važna je analiza tečnosti dobijene punkcijom. Lečenje se često sprovodi u bolničkim uslovima. [6]
Kako se pregledom i ultrazvukom utvrđuje uzrok otoka?
Pregled i ultrazvuk zglobova pokazuju da li postoji izliv, gde se nalazi i koje su strukture kolena zahvaćene. Na pregledu procenjujemo pokretljivost, bolna mesta, stabilnost i znake zapaljenja, a ultrazvukom proveravamo tečnost i okolna tkiva. [9]
Pre procene je korisno da znamo kada je otok počeo, da li mu je prethodila povreda, da li se ponavlja i koje lekove koristite. Prijavite prethodne injekcije i operacije kolena, alergije i terapiju koja utiče na zgrušavanje krvi. Terapiju nemojte samostalno prekidati. [2]
Rendgenski snimak koristimo kada je potrebno proceniti koštane i degenerativne promene. Magnetna rezonanca nije potrebna svakom pacijentu sa vodom u kolenu — razmatra se kada postoji konkretna sumnja na povredu ili drugo stanje koje treba dodatno razjasniti. [7]
Ako uzrok izliva nije jasan, tečnost dobijenu punkcijom šaljemo na odgovarajuće analize. Prema nalazu proveravaju se ćelije, kristali i prisustvo mikroorganizama. [6]
Kako se leči voda u kolenu kod artroze?
Kod artroze lečenje obuhvata smirivanje trenutnog izliva i dugoročnu kontrolu bola, opterećenja i pokretljivosti kolena. Kombinujemo prilagođenu fizičku aktivnost, regulisanje telesne mase, lekove i procedure kada za njih postoji indikacija. [10]
Prilagođavanje opterećenja, vežbe i rehabilitacija
Tokom bolnog pogoršanja smanjujemo aktivnosti koje dodatno opterećuju koleno, a zatim postepeno uvodimo odgovarajuće vežbe. Dugotrajno mirovanje nije dugoročan plan za artrozu.
Vežbe za jačanje mišića koji stabilizuju koleno, održavanje pokretljivosti i poboljšanje ravnoteže deo su lečenja. Program prilagođavamo tome koliko je koleno otečeno i bolno, kao i sposobnostima pacijenta. [7]
Kada je potrebna stručna podrška u oporavku, uključujemo fizikalnu terapiju i rehabilitaciju.
Lekovi protiv bola i zapaljenja
Lekove biramo prema uzroku tegoba i zdravstvenom stanju pacijenta. Kod artroze kolena mogu se koristiti lokalni antiinflamatorni lekovi u obliku gela, a po potrebi i lekovi koji se uzimaju na usta.
Pri izboru oralne terapije procenjujemo rizike za želudac, bubrege i srce, kao i druge lekove koje pacijent koristi. Terapija se primenjuje u najmanjoj delotvornoj dozi i onoliko dugo koliko je potrebno. [10]
Punkcija kolena — kada izvlačimo višak tečnosti?
Punkciju kolena radimo kada je potrebno analizirati izliv ili kada nakupljena tečnost izaziva izražen pritisak, bol i ograničenje pokreta. Uklanjanjem tečnosti smanjuje se napetost zgloba, ali potreba za daljim lečenjem zavisi od uzroka. [2]
U našoj ordinaciji punkciju i davanje leka u koleno uvek radimo pod kontrolom ultrazvuka. Tokom postupka pratimo položaj igle i prostor u koji je uvodimo. Tako preciznije usmeravamo iglu, izbegavamo okolne strukture i, kada je potrebno, primenjujemo lek na predviđenom mestu.
Ultrazvučno vođenje povećava preciznost intervencije. Ne uklanja potpuno mogućnost komplikacija, zbog čega su važni pregled pre procedure, aseptični uslovi i uputstva nakon intervencije. [9]
Zašto je nekada potrebno uraditi više punkcija?
Tečnost se može ponovo nakupiti dok je uzrok izliva aktivan. Kod artroze je lečenje dugoročno, pa kod pojedinih pacijenata tokom različitih pogoršanja može biti potrebno više punkcija.
Broj procedura prilagođavamo nalazu i tegobama. Ponovljena punkcija ne znači automatski i ponovno davanje kortikosteroida — uklanjanje tečnosti i primena leka dve su različite odluke. [2]
Kortikosteroidne injekcije kod akutnog pogoršanja
Kortikosteroidna injekcija može biti vrlo korisna za smirivanje akutnog zapaljenja, bola i izliva kod artroze. Efekat je često kratkotrajan, ali olakšanje može omogućiti lakše kretanje i povratak vežbama. Zato ove injekcije koristimo kao deo šireg plana lečenja.
Uobičajeno pravilo opreza je da se u isti zglob ne daje više od 3–4 kortikosteroidne injekcije godišnje. Reč je o pravilu opreza iz kliničke prakse, a ne o dokazanoj granici koja garantuje bezbednost. To nije preporuka da se injekcije daju toliko često: potrebu i razmak određujemo prema prethodnom odgovoru, drugim bolestima i mogućnostima lečenja. [2]
Hijaluronske injekcije kod artroze kolena
Hijaluronske injekcije koriste se kod odabranih pacijenata sa artrozom radi ublažavanja bola i poboljšanja pokretljivosti. Kod osoba koje odgovore na terapiju olakšanje može trajati više meseci. Odgovor je obično povoljniji kod blažih i umerenih promena; korist mogu imati i pojedini pacijenti sa težom artrozom, ali je manje predvidljiva. Pre primene procenjujemo i potrebu da se smire aktivno zapaljenje i veći izliv. [11] [12]
U opservacionoj analizi 182.022 pacijenta, primena hijaluronskih injekcija bila je povezana sa dužim vremenom do ugradnje proteze kolena. Ovaj nalaz ne dokazuje da injekcije same odlažu operaciju i nije razlog da se odlaže neophodno hirurško lečenje. [13]
Detalji postupka nalaze se na stranici injekcije hijaluronske kiseline za zglobove.
PRP terapija
PRP terapija je jedna od mogućnosti koja se razmatra u lečenju artroze kolena, primenom preparata plazme obogaćene trombocitima iz sopstvene krvi. U našoj praksi najčešće ga ne primenjujemo dok postoji aktivan izliv; najpre utvrđujemo njegov uzrok i smirujemo zapaljenje.
Kako lečenje gojaznosti može da pomogne kolenu?
Smanjenje telesne mase kod pacijenata sa gojaznošću može smanjiti bol i poboljšati funkciju kolena. Zato regulisanje težine uključujemo u dugoročno lečenje artroze, uz prilagođenu ishranu i fizičku aktivnost. [7]
Našim pacijentima sa gojaznošću, kada postoje medicinske indikacije i nakon procene kontraindikacija, propisujemo i GLP-1 lekove. Njihovo mesto je u lečenju gojaznosti; ne propisuju se automatski zbog samog izliva u kolenu.
U randomizovanoj studiji STEP 9, objavljenoj 2024. godine, učestvovalo je 407 osoba sa gojaznošću i umerenom artrozom kolena. Ispitivani GLP-1 lek poređen je sa placebom, uz savete o ishrani i fizičkoj aktivnosti. Rezultati se odnose na taj lek i ispitivanu grupu pacijenata, a ne automatski na sve lekove iz ove grupe.
| Rezultat nakon 68 nedelja | Ispitivani GLP-1 lek | Placebo |
|---|---|---|
| Prosečno smanjenje telesne mase | 13,7% | 3,2% |
| Smanjenje bola na WOMAC skali od 0 do 100 | 41,7 poena | 27,5 poena |
Veće smanjenje bola i poboljšanje fizičkog funkcionisanja podržavaju uključivanje lečenja gojaznosti u plan za odgovarajuće pacijente sa artrozom. [14]
U pilot-istraživanju objavljenom 2026. godine, pri kombinovanju GLP-1 terapije sa hijaluronskim injekcijama, na magnetnoj rezonanci zabeleženo je i povećanje izmerene debljine hrskavice nakon 24 nedelje. To je istraživački nalaz, a ne potvrda da ova terapija pouzdano obnavlja hrskavicu. U kliničkoj praksi oslanjamo se prvenstveno na dokaze o smanjenju telesne mase, bola i funkcionalnih smetnji. [15]
Kakva je veza između vode u kolenu i Bekerove ciste?
Bekerova, odnosno Bakerova cista, predstavlja kolekciju tečnosti u zatkolenoj jami — prostoru iza kolena. Može nastati kada se zbog artroze, povrede meniskusa ili zapaljenske bolesti u kolenu stvara više tečnosti.
Cista može izazvati otok ili „lopticu” iza kolena, zatezanje i neprijatnost pri savijanju i opružanju. Njena veličina može se menjati, a neke ciste ne izazivaju značajne tegobe.
Lečenje prvenstveno usmeravamo na problem u kolenu koji doprinosi nastanku ciste. Kod većih i bolnih cista može se razmotriti pražnjenje pod kontrolom ultrazvuka. Nagli bol i otok lista zahtevaju pregled, jer se bez procene ne mogu pouzdano razlikovati posledice pucanja ciste od tromboze. [5]
Kada je zbog artroze potrebna operacija?
Operaciju razmatramo kada izraženo oštećenje, bol i ograničenje funkcije značajno narušavaju svakodnevni život uprkos odgovarajućem neoperativnom lečenju. Razlog mogu biti i deformiteti koje treba hirurški rešiti. Sam izliv nije dovoljan razlog za operaciju. [10]
Artroskopsko „ispiranje” i „čišćenje” kolena nisu rutinska terapija same artroze. U randomizovanoj studiji Kirkley i saradnika, dodatak artroskopskog lečenja fizikalnoj i medikamentoznoj terapiji nije doneo značajno bolji rezultat na ukupnoj WOMAC skali nakon šest meseci, niti nakon dve godine. To ne isključuje artroskopiju za druge jasno određene indikacije, poput pojedinih akutnih povreda. [16]
Prirodno lečenje vode u kolenu — šta može da pomogne?
Kućne mere mogu ublažiti tegobe, ali ne mogu zameniti utvrđivanje uzroka otoka. Tokom blažeg pogoršanja mogu pomoći privremeno smanjenje opterećenja, podizanje noge tokom odmora i hladne obloge preko tkanine, bez direktnog kontakta leda sa kožom. [3]
Kreme i gelovi protiv bola i zapaljenja mogu biti deo terapije artroze, ali ne „izvlače vodu” iz kolena. Izbor lokalnog ili oralnog leka zavisi od dijagnoze i drugih zdravstvenih okolnosti. Otok koji traje ili se ponavlja ne treba lečiti samo oblogama i samostalno odabranim preparatima. [10]
Najčešća pitanja o vodi u kolenu
Da li voda u kolenu može sama da se povuče?
Može, naročito posle lakših povreda i prolaznog nadražaja zgloba. Ako se otok povećava, vraća ili ograničava kretanje, potreban je pregled. Izražen bol ili nemogućnost oslanjanja nisu razlog za čekanje spontanog poboljšanja. [3]
Da li svaki izliv mora da se punktira?
Ne — mali izliv koji ne izaziva značajne tegobe ne zahteva automatski punkciju. Proceduru biramo kada je potrebna analiza tečnosti ili kada njeno uklanjanje može ublažiti izražene tegobe. [2]
Da li je punkcija isto što i „blokada”?
Nije. Punkcijom uklanjamo tečnost, dok se pod „blokadom” obično podrazumeva davanje leka. Postupci se nekada rade tokom iste posete, ali svaki ima svoju indikaciju. [2]
Da li se posle punkcije sme hodati?
Oslanjanje i povratak aktivnostima zavise od uzroka izliva i postupka koji je urađen. Nakon davanja leka u zglob savetuje se izbegavanje većeg opterećenja tokom prvog dana, bez nepotrebne potpune nepokretnosti. Konkretna uputstva dobijaju se nakon intervencije. [2]
Koliko traje oporavak?
Ne postoji jedan rok koji važi za sve uzroke vode u kolenu. Uklanjanje tečnosti može brzo smanjiti napetost, ali oporavak od povrede ili smirivanje osnovne bolesti mogu trajati duže. Ako nakon intervencije bol i otok rastu, naročito uz toplinu, crvenilo ili temperaturu, potrebno je javiti se lekaru. [2]
Koliko košta punkcija, odnosno vađenje vode iz kolena?
Cenu punkcije treba proveriti odvojeno od cene pregleda, ultrazvuka i davanja leka, jer su to različite usluge. Pri zakazivanju proverite i da li je, prema indikaciji, potrebna dodatna laboratorijska analiza tečnosti.
Objavljene cene povezane dijagnostike i terapija nalaze se u cenovniku reumatologije, fizikalne terapije i ultrazvuka.
Pregled zbog vode u kolenu u Beogradu
U našoj reumatološkoj ordinaciji pregledom i ultrazvučnom procenom utvrđujemo uzrok otoka i planiramo dalje lečenje. Kada postoji indikacija, punkciju i davanje leka izvodimo pod kontrolom ultrazvuka. Kod artroze plan povezujemo sa rehabilitacijom, prilagođavanjem opterećenja i lečenjem gojaznosti kada je potrebno.
Informacije o dolasku i proceni tegoba nalaze se na stranici pregled reumatologa.
Adresa: Kneza Miloša 23, II sprat, Beograd.
Zakazivanje: 064/237-0707. Kontakt i dolazak.
Medicinska napomena
Informacije u tekstu služe za razumevanje simptoma i mogućnosti lečenja i ne zamenjuju lekarski pregled. Izbor dijagnostike i terapije zavisi od uzroka otoka, nalaza i zdravstvenog stanja pacijenta.
Literatura
1. Mayo Clinic. Swollen knee: symptoms and causes. Pročitajte izvor.
2. Uson J i sar. EULAR recommendations for intra-articular therapies. Ann Rheum Dis. 2021;80:1299–1305. DOI: 10.1136/annrheumdis-2021-220266. Pročitajte izvor.
3. American Academy of Orthopaedic Surgeons. Common Knee Injuries. OrthoInfo. Pročitajte izvor.
4. Mayo Clinic. Swollen knee: diagnosis and treatment. Pročitajte izvor.
5. American Academy of Orthopaedic Surgeons. Baker’s Cyst (Popliteal Cyst). OrthoInfo. Pročitajte izvor.
6. Ravn C i sar. Guideline for management of septic arthritis in native joints (SANJO). J Bone Jt Infect. 2023;8:29–37. DOI: 10.5194/jbji-8-29-2023. Pročitajte izvor.
7. NIAMS. Osteoarthritis: diagnosis, treatment, and steps to take. Pročitajte izvor.
8. NIAMS. Rheumatoid Arthritis: diagnosis, treatment, and steps to take. Pročitajte izvor.
9. EULAR points to consider for the use of imaging to guide interventional procedures in rheumatic and musculoskeletal diseases. Ann Rheum Dis. 2022;81:760–767. Pročitajte izvor.
10. NICE. Osteoarthritis in over 16s: diagnosis and management. NG226. 2022. Pročitajte izvor.
11. Chevalier X i sar. Randomizovano placebo-kontrolisano ispitivanje pojedinačne intraartikularne aplikacije hylana G-F 20. Ann Rheum Dis. 2010;69:113–119. DOI: 10.1136/ard.2008.094623. Pročitajte izvor.
12. Vincent P i sar. Otvorena analiza efekta hijaluronske kiseline prema radiografskom stepenu artroze. Curr Ther Res Clin Exp. 2020;92:100575. DOI: 10.1016/j.curtheres.2020.100575. Pročitajte izvor.
13. Altman R i sar. Opservaciona analiza povezanosti hijaluronskih injekcija i vremena do proteze kolena. PLoS One. 2015;10:e0145776. DOI: 10.1371/journal.pone.0145776. Pročitajte izvor.
14. Bliddal H i sar. Once-Weekly Semaglutide in Persons with Obesity and Knee Osteoarthritis. N Engl J Med. 2024;391:1573–1583. DOI: 10.1056/NEJMoa2403664. Pročitajte izvor.
15. Qin H i sar. Semaglutide ameliorates osteoarthritis progression through a weight loss-independent metabolic restoration mechanism. Cell Metab. 2026;38:582–597.e6. DOI: 10.1016/j.cmet.2026.01.008. Pročitajte izvor.
16. Kirkley A i sar. A randomized trial of arthroscopic surgery for osteoarthritis of the knee. N Engl J Med. 2008;359:1097–1107. DOI: 10.1056/NEJMoa0708333. Pročitajte izvor.