Autoimunske bolesti predstavljaju veliki problem moderne civilizacije. Postoje razne teorije o tome kako ove nastaju, a većina njih dovodi se u vezu sa ishranom.
Kakva je veza između autoimunih bolesti i ishrane? Postoji li veza koja pokazuje da su autoimune bolesti i ishrana povezani? Stručnjaci još uvek tragaju za takvom vrstom korelacije, mada je to veoma komplikovan i dugotrajan proces.
U današnjem blogu, saznajte koja je najbolja hrana za osobe sa autoimunskim bolestima.
Šta su autoimunske bolesti?
Autoimunske bolesti dešavaju se kada prirodni odbrambeni sistem tela ne može da razlikuje normalne ćelije organizma od stranih ili oštećenih ćelija. To dovodi do toga da telo greškom napada zdrave ćelije.
Postoji više od 80 vrsta autoimunih bolesti koje utiču na širok spektar delova tela.
Imuni sistem tela je prirodna barijera koja štiti organizam od bakterija i virusa. Obično imuni sistem može razlikovati strane ili oštećene ćelije od normalnih ćelija. Kod autoimune bolesti, imuni sistem na neki način, ne prepoznaje zdrave ćelije i u tim trenucima ne razlikuje ih od oštećenih. Oslobađa proteine koji se nazivaju autoantitela koja napadaju zdrave ćelije.
Pojedine autoimunske bolesti, deluju na organizam u celosti, međutim, ima i onih koji deluju samo na pojedinačne organe.
Šta ih izaziva?
Stručnjaci još uvek ne znaju tačno šta uzrokuje ovakav vid odgovora imunološkog sistema. Ipak, neki ljudi imaju veću verovatnoću da dobiju autoimunu bolest od drugih.
Prema studiji iz 2014. godine, žene dobijaju autoimune bolesti u stopi od oko 2 prema 1 u poređenju sa muškarcima — 6,4% žena naspram 2,7% muškaraca. Bolest često počinje u reproduktivnom dobu (od 15 do 44 godine).
Određene autoimune bolesti, kao što su multipla skleroza i lupus, javljaju se u porodicama. Neće svaki član porodice nužno imati istu bolest, ali oni nasleđuju podložnost autoimunom stanju.
Pošto incidencija autoimunih bolesti raste, istraživači sumnjaju da bi faktori životne sredine kao što su infekcije i izloženost hemikalijama ili rastvaračima takođe mogli biti uključeni.
Koje su to autoimunske bolesti?
Postoji više od 80 autoimunih bolesti. Ovo su 10 najčešćih:
Dijabetes tipa 1
Pankreas proizvodi hormon insulin, koji pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi. Kod dijabetes melitusa tipa 1, imuni sistem napada i uništava ćelije pankreasa koje proizvode insulin.
Visoki rezultati šećera u krvi mogu oštetiti krvne sudove i organe, uključujući srce, bubrege, oči i nerve.
Reumatoidni artritis (RA)
Kod reumatoidnog artritisa (RA), imuni sistem napada zglobove. Ovaj napad uzrokuje crvenilo, toplinu, bol i ukočenost u zglobovima.
Za razliku od osteoartritisa, koji obično pogađa ljude kako stare, RA može početi već u 30-im ili ranije.
Psorijaza/psorijatični artritis
Psorijaza uzrokuje prebrzo razmnožavanje ćelija kože. Dodatne ćelije se nakupljaju i formiraju upaljene, crvene mrlje, obično sa srebrno-belim ljuspama na svetlijoj koži. Na tamnijoj koži, psorijaza može biti ljubičasta ili tamno smeđa sa sivim ljuspama.
Do 30% ljudi sa psorijazom takođe razvija otok, ukočenost i bol u zglobovima. Ovaj oblik bolesti naziva se psorijatični artritis.
Multipla skleroza
Multipla skleroza (MS) oštećuje zaštitni omotač koji okružuje nervne ćelije u centralnom nervnom sistemu. Ovo oštećenje usporava brzinu prenosa poruka između mozga i kičmene moždine do i od ostatka vašeg tela.
Oštećenje može dovesti do ukočenosti, slabosti, problema sa ravnotežom i problema sa hodanjem. Bolest dolazi u nekoliko oblika koji napreduju različitom brzinom. Prema studiji iz 2012. godine, oko 50% ljudi sa MS-om treba pomoć pri hodanju u roku od 15 godina nakon početka bolesti.
Sistemski eritematozni lupus (SLE)
Iako su lekari 1800-ih prvi put opisali lupus kao kožnu bolest zbog osipa koji obično proizvodi, sistemski oblik, koji je najčešći, zapravo utiče na mnoge organe, uključujući zglobove, bubrege, mozak i srce. Bol u zglobovima, umor i osip su među najčešćim simptomima.
Inflamatorna bolest creva
Inflamatorna bolest creva (IBD) opisuje stanja koja izazivaju upalu u sluznici crevnog zida. Svaki tip IBD-a utiče na različite delove digestivnog trakta. Ova bolest može zapaliti bilo koji deo digestivnog trakta, od usta do anusa.
Ulcerozni kolitis pogađa samo sluzokožu debelog creva (debelog creva) i rektuma.
Adisonova bolest
Adisonova bolest utiče na nadbubrežne žlezde, koje proizvode hormone kortizol i aldosteron, kao i androgene hormone. Premalo kortizola može uticati na to kako telo koristi i skladišti ugljene hidrate i šećer (glukozu). Nedostatak aldosterona će dovesti do gubitka natrijuma i viška kalijuma u krvotoku.
Simptomi uključuju slabost, umor, gubitak težine i nizak nivo šećera u krvi.
Grajvesova bolest
Grejvesova bolest napada štitnu žlezdu u vratu, uzrokujući da proizvodi previše svojih hormona. Hormoni štitne žlezde kontrolišu potrošnju energije tela, poznatu kao metabolizam.
Previše ovih hormona ubrzava aktivnosti vašeg tela, izazivajući simptome kao što su nervoza, ubrzan rad srca, netolerancija na toplotu i gubitak težine.
Jedan potencijalni simptom ove bolesti su ispupčene oči, koje se nazivaju egzoftalmus. Može se javiti kao deo Grejvesove oftalmopatije, koja se javlja kod oko 30% onih sa Grejvesovom bolešću, prema studiji iz 1993. godine.
Sjogrenov sindrom
Ovo stanje napada žlezde koje obezbeđuju podmazivanje očiju i usta. Karakteristični simptomi Sjogrenovog sindroma su suve oči i suva usta, ali može uticati i na zglobove ili kožu.
Hašimotov tiroiditis
Kod Hašimotovog tiroiditisa, proizvodnja tiroidnih hormona usporava se do nedostatka. Simptomi uključuju povećanje telesne težine, osetljivost na hladnoću, umor, gubitak kose i oticanje štitne žlezde.
Autoimunske bolesti i kortikosteroidi
Kortikosteroidi su lekovi koji utiču na regulaciju elektrolita i funkcije imunskog sistema. Imaju jako dejstvo na ćelije imunskog sistema. Danas se koriste u mnogim oblastima medicine. Najčešće se upotrebljavaju za lečenje alergijskih, autoimunskih i zapaljenskih bolesti.
Kortikosteroidi su hormoni koji prodiru u jedro ćelije gde utiču na proizvodnju različitih proteina koju ucestvuju u metabolizmu i regulaciji imunskog sistema. Oni snažno blokiraju proizvodnju zapaljenskih supstanci, smanjuju broj limfocita (vrsta belih krvnih zrnaca) i zaustavljaju zapaljenje.
Lekovi koji se primenjuju u terapiji autoimunih bolesti zavise od tipa bolesti, težine oboljenja i simptoma. U većini slučajeva, koriste se lekovi koji umanjuju intenzitet simptoma bolesti – nesteroidni antiinflamatorni lekovi, odnosno kortikosteroidi.
Postoji li prirodni lek?
Univerzalno rešenje za sve autoimunske bolesti ne postoji. Neke od njih, mogu se kontrolisati uravnoteženom ishranom. Uravnotežena ishrana treba da uključuje voće, povrće, cele žitarice, nemasne mlečne proizvode, nemasne proteine i zdrave masti, kao što su ekstra devičansko maslinovo ulje i avokado. Hrana bogata omega-3 manim kiselinama pomaže u smanjenju upale.
Redovan unos magnezijuma je vrlo bitan (375 mg dnevno). Tušt je biljka koja je najbogatija magnezijumom (2% suve mase), posle koje sledi seme maka i stočni grašak.
Ulje od crne ribizle sadrži gama-linolensku kiselinu (GLA), koja je korisna za slučajeve multiple skleroze, ali i za sva druga autoimuna oboljenja. Nje ima i u boraniji i ulju od jagorčevine. Ulje od jagorčevine odlično je za multiplu sklerozu.
Ginko sadrži nekoliko posebnih terpenskih molekula (ginkolida) koji smanjuju upalu i ublažavaju alergijske procese kod autoimunih oboljenja.
Koenzim Q10 (90 mg dnevno) poboljava cirkulaciju i oksidaciju tkiva, i jača imuni sistem. Koenzim A deluje zajedno sa CoQ10 u pročišćavanju tela od mnogih škodljivih supstanci.
Osobe sa autoimunskim bolestima i ishrana
Osobama sa autoimunim bolestima preporučuje se autoimuna dijeta, koja se oslanja na namirnice sposobne da se bore protiv upale i izbegava one koje imaju visok faktor upale.
Ishrana sa autoimunim protokolom (AIP)
Ponekad se naziva i ishrana Paleo autoimunog protokola. AIP je ekstremna verzija popularne paleo ishrane, koja se zalaže za povratak vrstama hrane koje su jeli naši paleolitski preci. Namirnice koje treba izbegavati su žitarice, mahunarke, mlečni proizvodi, prerađena hrana, rafinisani šećeri, industrijska ulja od semena, jaja, orašasti plodovi, semenke, alternativni zaslađivači, emulgatori i zgušnjivači hrane.
To je izuzetno izbalansirana i nutritivna ishrana u kojoj se ne konzumiraju namirnice koje nadražuju creva, uzrokuju crevnu dizbiozu i aktiviraju imunološki sistem. AIP sledi protokol eliminacije gde se različite grupe hrane, koje mogu doprineti upali eliminišu iz ishrane, a zatim se polako vraćaju nazad.
Antiinflamatorna ishrana
Ova ishrana je slična veoma popularnoj mediteranskoj ishrani, za koju se pokazalo da smanjuje rizik od hroničnih bolesti. Ona produžava životni vek i smanjuje simptome nekih autoimunih bolesti, poput reumatoidnog artritisa. Fokus je na antiinflamatornoj hrani kao što su riba, maslinovo ulje, voće, povrće, mahunarke, orasi i semenke. Hrana bi trebalo da bude što prirodnija, poput ribe iz mora, na primer. Domaća jela su još bolja, jer tada znate sve sastojke koji su upotrebljeni.
Ishrana na biljnoj bazi
Postoje dokazi da ishrana zasnovana na biljnoj osnovi može biti od koristi osobama sa autoimunim bolestima. Osim toga, i AIP i antiinflamatorna dijeta se takođe snažno fokusiraju na voće i povrće. Međutim, ako imate autoimunu bolest, možda ćete otkriti da bolje podnosite povrće kada je kuvano. Veliki molekuli mogu da izazovu imuni sistem, ali kada kuvate hranu tada razgrađujete molekule.
Ishrana bez glutena
Gluten je naziv za proteine u pšenici, raži i ječmu, a oštećuje tanko crevo osoba sa celijakijom, još jednim autoimunim stanjem. Gluten je veliki molekul koji može da izazove imuni odgovor. Jedini način za lečenje celijakije je izbegavanje glutena, koji se nalazi ne samo u hlebu, već i u testeninama, supama, sosevima, prelivu za salatu i nizu drugih proizvoda. Budući da mnogi ljudi sa celijakijom imaju i druge autoimune bolesti, ishrana bez glutena može koristiti i drugima.. U nekim slučajevima jednostavno poboljšanje ukupnog kvaliteta ishrane može da pomogne.
Najbolja dijeta za osobe sa autoimunskim bolestima
Jedna stvar koju ovde moramo naglasiti je da je autoimuna bolest potpuno individualna. Ono što funkcioniše za jednu osobu možda neće raditi za drugu. Uz sve nepoznanice o autoimunim bolestima i njihovim preciznim uzrocima, moramo uzeti u obzir celokupnu istoriju i simptome svakog pacijenta kako bismo došli do prave dijagnoze.
Nešto u ishrani očigledno uzrokuje da imuni sistem napadne telesna tkiva. Moguće je da pogrešna mešavina namirnica u ishrani pokrene autoimuni odgovor kada ne postoji neposredan okidač povrede ili infekcije.
Najbolji način da se pristupi autoimunom poremećaju je da eliminišete što više potencijalnih okidača tokom probnog perioda, zabeležite simptome i obratite pažnju na to kako telo reaguje.
Konzumirajući raznovrsnu ishranu i fokusirajući se na hranu poput povrća i integralnih žitarica, kao i nemasno meso i ribu, sigurno ćete pronaći ukusan i hranljiv plan obroka koji podržava vaše telo u borbi protiv autoimunih bolesti. Kreiranje specijalnog plana ishrane treba vremenom da dovede do pozitivnih poboljšanja. Pravilna i adekvatna ishrana pomoći će da se osećate zdravije, da imate više energije i da osetite olakšanje.
Trebalo bi da blisko sarađujete sa svojim lekarom kada pravite bilo kakve značajne promene u vašoj ishrani ili načinu života. U svakom slučaju, praćenje uravnotežene ishrane i uključivanje ove lekovite hrane može napraviti veliku razliku u tome kako se osećate!
