Osteoporoza- zašto je pad rizik za prelom?

Osteoporoza predstavlja nemu bolest, bez simptoma i znakova, dok se ne dogodi prvi prelom.

Prelomi koji se događaju kod obolelih od osteoporoze su posledica takve mehaničke sile koja ih svojim dejstvom ne bi izazvala kod zdrave, mlade osobe.

Najčešće opisujemo da ovi prelomi nastaju prilikom pada sa sopstvene visine, naslanjanjem na čvrste predmete ili podizanjem težeg tereta.

Pad predstavlja najčešći događaj koji dovodi do preloma u osteoporozi. Rizik od pada i doživljavanje preloma, kao posledice pada i loše čvrstine kosti, raste sa godinama. Oko 35-40% osoba starijih od 65 godina padne jednom godišnje.

Smatra se da 90-95% osteoporotičnih preloma kuka, 95% preloma podlaktice,75% nadlaktice i 25% preloma na kičmenim pršljenovima dogodi prilikom pada. Najznačajniji su prelomi nastali na kuku jer su povezani sa značajnom smrtnošću i invaliditetom. Padovi su na 5. mestu uzroka smrti kod starijih, nakon kardiovaskularnih, malignih, cerebrovaskularnih i plućnih oboljenja. Statistika pokazuje da žene padaju češće od muškaraca.

Ko je u visokom riziku od pada?

Najčešće su uzroci pada posledica međusobnog uticaja spoljašnjih (izlaganje opasnostima spoljašnje okoline) i unutrašnjih faktora (karakteristike pojedine osobe).

U posebno visokom riziku za pad su one osobe koje:
– su već padale
– imaju smanjenu mišićnu snagu I poremećaje ravnoteže
– poremećaj hoda koji može biti zbog različitih uzroka i upotreba pomagala (štake,hodalice)
-imaju smanjene svakodnevne životne aktivnosti
– uzimaju veliki broj različitih lekova
– koriste alkohol
– imaju probleme sa vidom ili sluhom
– imaju poremećaj mokrenja
– boluju od jedne ili više hroničnih bolesti : dijabetesa, oboljenje zglobova, kardiovaskularnih bolesti ( imaju srčanu aritmiju ili promene u krvnom pritisku ), boluju od psihijatrijskih I neuroloških bolesti ( depresije, Alchajmerove ili Parkinsonove bolesti, multiple skleroze, epilepsije, moždanog udara ili su senilne), imaju malignu bolest.

Rizik za pad dramatično raste u slučaju postojanja više faktora rizika kod jedne osobe.

Koji su najčešći uzroci pada?

Najčešće su uzroci pada posledica međusobnog uticaja spoljašnjih (izlaganje opasnostima spoljašnje sredine) i unutrašnjih faktora (zdravstveno stanje osobe).

Kod osoba starijeg životnog doba pod pojmom okoline u kojoj se izlaže riziku za pad, podrazumeva se njihov stan ili kuća, dvorište, prostor oko zgrade, okolne ulice kojima se svakodnevno kreću. U takvom okruženju postoji rizik od spoticanja, proklizavanja i gubitka čvrstog oslonca pod nogama što rezultuje padom. U kući, najčešće se radi o spoticanju o tepih, prostirke, kablove, i druge niske predmete, proklizavanju na klizavim površinama, kao što je mokar i tvrd pod u kupatilu, vlažne pločice, mermer, stepenice.

Zatim, penjanje na stolice, hoklice i nestabilne predmete prilikom pokušaja da se dohvate visoke police i ormani ili prilikom kačenja zavesa. Takođe, i sve nestabilne i neravne površine u zamračenim prostorijama predstavljaju rizičan teren.

Na neke faktore rizika koji povećavaju sklonost za pad, ne možemo uticati. To su pol, starosnu dob i ukupan broj padova u prošlosti. Kategoriju rizika na koje možemo uticati čine slabost mišića , problemi pri hodu i ravnoteži.

Rizik vezan za hronične bolesti možemo smanjiti kroz redovne kontrole i uzimanje lekova. Po pravilu, rizik od pojave pada povećava se s brojem faktora rizika,a oni se povećavaju sa brojem godina života. Primarni cilj u prevenciji pada je svesti na najmanju moguću meru rizične faktore i njihov broj.

Redovno i pravilno vežbanje čuva snagu i ravnotežu!

U faktore na koje možemo uticati ubrajamo snagu muskulature i ravnotežu koje su jako povezane. Ravnotežu možemo opisati kao sposobnost zadržavanja određene pozicije tela ili dela tela u odnosu na podlogu koja je u mirovanju ili pokretu.

Razlikujemo statičku i dinamičku ravnotežu. Statička ravnoteža je sposobnost kontrole uspravnog stava. Dinamička ravnoteža je sposobnost pravovremenog odgovora tela na promene ravnoteže i predviđanje promena pri pokretu tela. Dinamička ravnoteža važna je pri hodu. Hodati znači biti pokretan, nezavisan i imati kvalitetniji život.

Mnoge studije su pokazale da se kod starijih osoba snaga mišića može poboljšati primenom različitih tipova vežbi snage. Efekat samo treninga snage, sa ciljem unapređivanja ravnoteže i prevencije pada, je vrlo skroman, iako postoji velika povezanost između snage i ravnoteže.

Razlog tome je mehanizam održavanja ravnoteže. To je složen proces i zahteva uspešno povezivanje različitih komponenti, uključujući nekoliko senzornih sistema koji se treningom snage ne podražavaju.

1. Čulo vida osigurava informacije o poziciji i pokretu tela u prostoru i prepoznavanje potencijalno opasnih objekata i situacija.
2. Vestibularni sistem, smešten u unutrašnjem uvu, osigurava informacije o pokretima glave i poziciji tela u prostoru.
3. Somatosenzorni sistem nadgleda poziciju tela i kontakt s ostalim objektima, posebno tlom, uz pomoć informacija iz mišića,tetiva,zglobova.

Centralni nervni sistem obrađuje informacije koje dolaze iz senzornih organa i daje naredbe skeletnoj muskulaturi koje su bitne za održavanje ravnoteže tela. Ako je funkcija nekog od njih oštećena ili oslabljena, smanjuje se mogućnost održavanja ravnoteže, a povećava rizik od pada.

U prevenciji pada program vežbanja mora biti baziran na vežbama koje su usmerene na aktiviranje svih relevantnih senzornih sistema u održavanju ravnoteže kao što su muskuloskeletni sistem, vizuelni, vestibularni i somatosenzorni.

Neophodno je naglasiti da vitamin D ima značajnu ulogu u održavanju snage mišića i da ga je neophodno uzimati u adekvatnoj količini.

Kako možemo smanjiti rizik za pad?

1. Organizacija i razmeštaj predmeta i nameštaja koji omogućava nesmetan prolaz i kretanje.
2. Zamena nameštaja na točkovima i sa oštrim ivicama.
3. Sklanjati predmete sa poda i ukloniti sa poda žice od telefona ili lampi.
4. Ukloniti tepihe ili ih čvrsto zalepiti lepljivom trakom.
5. Postaviti predmete na primerenu visinu i na dohvat ruke.
6. Dobro osvetliti prostorije,naročito ako postoje stepenice i ugraditi gelendere.
7. Paziti prilikom kretanja u prostoru na kućne ljubimce i malu decu.
8. Postaviti neklizajuće tepihe i podloge u kadu i na pod kupatila, uz zid WC
šolje i uz zid kade pričvrstiti rukohvate koji će olakšati ustajanje i sedenje.
9. Postaviti na dohvat ruke prekidač za svetlo u spavaćoj sobi koje dobro osvetljava
put po noći do toaleta.
10. Paziti na primerenu odeću i obuću te nositi udobnu odeću i čvrstu obuću
(papuče i cipele) s gumenom potplatom.
11. Izbegavati duge haljine, spavaćice i hodanje bez obuće.
12.Polako se uspravljati iz nižih položaja, ležanja i sedenja.
13.Informišite se o lekovima koji uzrokuju vrtoglavicu i pospanost.
14.Redovno kontrolišite vid i druge bolesti.
13.Redovno i kvalitetno vežbajte.
14.Redovno uzimajte savetovanu terapiju za prevenciju ili lečenje osteoporoze.