Kortikosteroidi su lekovi koji su slični hormonu nadbubrežne žlezde-kortizolu. Kortizol ima brojne efekte na metabolizam masti, šećera i proteina. Utiče na regulaciju elektrolita i funkcije imunskog sistema. Kortikosteroidi su lekovi koji su hemijski slični, ali čije je dejtvo mnogo jače na ćelije imunskog sistema. Oni se danas koriste u mnogima oblastima medicine: reumatologiji, neurologiji, alergologiji, gastroentrologiji, pulmologiji, dermatologiji itd. Najčešće ih upotrebljavamo za lečenje alergijiskih, autoimunskih i zapaljenskih bolesti.

U nekim situacijama kortikosteroidi su spasonosni lekovi. Tako npr. kada se dese teške alergijske reakcije takozvani anafilaktički šok, kortikosteroidi uz adrenalin spašavaju život. Ipak, dugotrajna primena kortikosteroida povezana je sa mnogo neželjenih dejstava, i kad se kortikosteroidi dugo primenjuju to se mora raditi uz brižljivo praćenje pacijenta i uz brojne mere opreza.

Naravno, neki od ovih simptoma mogu da se jave i kod zdravih ljudi, ali su tada kratkotrajni i prolazni. Ipak, ako sumnjate na autoimunsku bolesti, a naročito ako u porodici ima autoimunskih bolesti potražite lekarsku pomoć. Kada se bolest otkrije na vreme u najvećem broju slučajeva može vrlo uspešno da se leči.

Od kada se primenjuju kortikosteroidi?

Kortikosteroidi

Kortiksoteroidi su otkriveni davne 1949. godine, a naučnici koji su ih otkrili naredne godine su dobili Nobelovu nagradu. Prva primena kortikosteroida u medicini bila je u klinici Mejo. Dana 21. septembra 1949. pacijentkinja sa reumatoidnim artritisom dobila je injekciju kortizona. Nakon 3 dana terapije kod pacijentkinje se desio neverovatan oporavak koji je ušao u anale medicinske nauke.<