Kortikosteroidi

Kortikosteroidi su lekovi koji su slični hormonu nadbubrežne žlezde-kortizolu. Kortizol ima brojne efekte na metabolizam masti, šećera i proteina. Utiče na regulaciju elektrolita i funkcije imunskog sistema. Kortikosteroidi su lekovi koji su hemijski slični, ali čije je dejtvo mnogo jače na ćelije imunskog sistema.

Oni se danas koriste u mnogima oblastima medicine: reumatologiji, neurologiji, alergologiji, gastroentrologiji, pulmologiji, dermatologiji itd. Najčešće ih upotrebljavamo za lečenje alergijiskih, autoimunskih i zapaljenskih bolesti.

U nekim situacijama kortikosteroidi su spasonosni lekovi. Tako npr. kada se dese teške alergijske reakcije takozvani anafilaktički šok, kortikosteroidi uz adrenalin spašavaju život. Ipak, dugotrajna primena kortikosteroida povezana je sa mnogo neželjenih dejstava, i kad se kortikosteroidi dugo primenjuju to se mora raditi uz brižljivo praćenje pacijenta i uz brojne mere opreza.

Naravno, neki od ovih simptoma mogu da se jave i kod zdravih ljudi, ali su tada kratkotrajni i prolazni. Ipak, ako sumnjate na autoimunsku bolesti, a naročito ako u porodici ima autoimunskih bolesti potražite lekarsku pomoć. Kada se bolest otkrije na vreme u najvećem broju slučajeva može vrlo uspešno da se leči.

Kortiksoteroidi su otkriveni davne 1949. godine, a naučnici koji su ih otkrili naredne godine su dobili Nobelovu nagradu. Prva primena kortikosteroida u medicini bila je u klinici Mejo. Dana 21. septembra 1949. pacijentkinja sa reumatoidnim artritisom dobila je injekciju kortizona. Nakon 3 dana terapije kod pacijentkinje se desio neverovatan oporavak koji je ušao u anale medicinske nauke.

Kortikosteroidi su hormoni koji prodiru u jedro ćelije gde utiču na proizvodnju različitih proteina koju učestvuju u metabolizmu i regulaciji imunskog sistema. Oni snažano blokiraju proizvodnju zapaljenskih supstanci, smanjuju broj limfocita (vrsta belih krvnih zrnaca) i zaustavljaju zapaljenje. Upravo je to iskorišćeno za lečenje autoimunskih i zapaljenskih bolesti. Pored toga, kortikosteroidi povećavaju nivo šećera u krvi, povećavaju zadržavanje vode u natrijuma u telu, povećavaju krvni pritisak i utiču na metabolizam masti.

Gotovo da ne postoji neka oblast u medicine gde se ne primenjuju kortikosteroidi. Svakako, kortikosteroidi se najčešće primenjuju u reumatologiji.
U reumatologiji se koriste za lečenje reumatoidnog i drugih artritisa, koriste se za lečenje sistemskog eritemskog lupusa, koriste se za lečenje vaskulitisa, reumatske polimijalgije, artroze i niza drugih bolesti.

Kortikosteroidi se dosta koriste u gastroenterologije za lečenje zapaljenskih bolesti creva i autoimunskih hepatitisa, u dermatologiji se koriste najčešće u vidu lokalnih preparata kod čitavog niza kožnih oboljenja. U neurologiji se koriste za lečenje multiple skleroze, različitih zapaljenskih neuropatija i drugih autoimunskih bolesti nervnog sistema. U pulmologiji se dosta koriste preparati kortikosteroida za inhalaciju za lečenje astme i hronične obstruktivne bolesti pluća.

Kortikosteroidi mogu da se primenjuju u obliku injekcije, tableta, masti za kožu, kapi za oči i uši i aerosola za inhalaciju.

Primena kortikosteroida u vidu injekcija obično se koristi za ozbiljna i vitalno ugrožavajuća oboljenja. Relatiivno visoke doze kortikosteroida se daju pacijentima kada dožive teške alergijske reakcije koje ugrožavaju život. Često se pacijentima koji imaju ozbiljna pogoršanja autoimunskih bolesti, kao što je sistemski lupus u početku kortikosteroidi daju u obliku injekcija.

Kod vrlo ozbiljnih bolesti nekada se kortikosteroidi daju u vidu pulsne terapije. To znači da se pacijentu kroz infuziju tokom 3-5 dana daje 250-1000mg metil-prednizolona. Ovako visoke doze kortikosteroida vrlo brzo zaustavljaju zapaljenje i brzo utiču na smirivanje bolesti. U reumatologiji se najčešće daju kad postoji zahvatanje nervnog sistema ili bubrega kod pacijenata sa lupusom, kod teških vaskulitisa (bolesti u kojima su zapaljeni krvni sudovi). U neurologiji se pulsne doze kortikosteroidi daju za lečenje napada multiple skleroze.

Kortikosteroidi u obliku tableta se danas najčešće primenjuju kod većine bolesnika. Najčešće se primenjuju preparat Pronison (aktivna supstanca je prednizon), Nirypan i Medrol (aktivna supstanca metil-prednizolon), Dexason (aktivna supstanca deksametazon), Calcort (deflazakort) i Lodotra (preparat prednizona sa postepenim oslobađanjem). Ovi preparati se koriste kod čitavog niza bolesti, kako u akutnim fazama, a daju se i manje doze za održavanje bolesti u mirnom stanju.

Kortikosteroidi u obliku lokalnih preparata se najčešće koriste za kožne bolesti. Mogu da budu u obliku kremova koji se primenjuju na vlažne promene, dok se u obliku masti primenjuju na suve promene. Najpoznatiji preparati iz ove grupe su Elocom, Beloderm, Afloderm, Belogent, Didermal, Hydrocyclin, Sinoderm, Triderm. Preparati u obliku gelova i losiona se primenjuju na promene u poglavini.

Kortikosteroidi u obliku kapi se koriste za oboljenja očiju i ušiju. Najčešće se daju za konjuktivitise, zapaljenje dužice ili zapaljenje spoljašnjeg ušnog kanala.

Kortikosteroidi u obliku aerosoli se primenjuju za lečenje alergijskog rinitisa odnosno polenske kijavice, za lečnje astme i hronične opstruktivne bolesti pluća.

Kortikosteroidi mogu da se primenjuju akutno i hronično. Akutno znači tokom nekoliko dana do nekoliko nedelja. Pod hroničnom primenom se računa lečenje koje traje duže od 3 meseca. Upravo je hronična primena povezana sa više neželjenih dejstava.

Zbog delovanja na zadržavanje tečnosti i soli u organizmu dolazi do povećanja telese težine, a pacijenti često imaju subjektivan osećaj otečenosti. Nakon kratkotrajne primene može da dođe do skoka krvnog pritiska, naročito kod ljudi koji inače imaju loše regulisan ili nelečen povišen krvni pritisak. Može da dođe i do porasta šećera u krvi, što se obično dešava kod dijabetičara ili ljudi koji imaju insulinsku rezistenciju.

Kod većine zdravih ljudi davanje kortikosteroida nekoliko dana, do 2 nedelje obično prolazi bez ikakvih neželjenih efekata. Kortikosteroidi takođe mogu da izazovu crvenilo lica i dekoltea, naročito kad se daju u dozama većim od 15 miligrama. Pacijenti, ako se ne upozore često pomisle da su dobili alergiju. Crvenilo je često praćeno sa naletima vrućine i preznojavanjem.

Hronična primena kortikosteroida je povezana sa nizom neželjenih efekata. Smatra se da su na duži rok relativno bezbedne doze koje su manje od 7.5mg. Odnosno, kod pacijenata kod kojih su dugoročno potrebne veće doze od 7.5mg, obavezno treba pokušati da se uvede drugi imunosupresivni lek, koji bi omogućio da se doza kortikosteroida smanji. Sve promene koje nastaju zbog hronične primene kortikosteroida se jednim imenom nazivaju jatrogeni Kušingov sindrom.

Atrofija kože se javlja nakon lokalne i nakon sistemske upotrebe kortikosteroida. Ako se dugo maže kortikosteroidna mast, naročito na licu dolazi do istanjenja kože, ispod koje se vide vene, a često se pojavljuju i prošireni kapilari. Kod pacijenata koji uzimaju kortikosteroide u obliku tableta najčešće dolazi do atrofije kože na dekolteu, šakama, podlakticama i na nogama.

Strije se javljau kao posledica atrofije kože i cepanja kolagenih valakana. One su kod pacijenata koji su na kortikosteroidima ljubičaste boje. Sa smanjenjem doze se smanjuju i strije, ali nikada ne nestaju u potpunosti. Zbog uticaja na kolagena vlakna pacijenti često imaju i modrice po koži, koje mogu da se jave na minimalnu povredu, a nekada se javljaju čak i spontano.

Mesečasto lice se javlja kod pacijenata koji unose veće doze kortikosteroida. Ono nastaje zbog gomilanja masti, ali i tečnosti u predelu lica, pre svega središnjeg dela obraza, a često dolazi i do pojave podvaljka. Ova promena se povuče nakon smanjenja doze ili ukidanja kortikosteroida.

Atrofija mišića se javlja nakon dugotrajne primene kortikosteroida. Ona je nekad ne samo posledica lečenja, već i posledica same bolesti ili starosti. Najefikasniji nažin za prevenciju atrofije je fizičko vežbanje.

Osteoporoza se javlja kod velikog broja bolesnika koji su na dugotrajnoj terapiji kortiosteroidima. Uvek kad se planira dugotrajna primena kortiosteroida neophodno je uraditi merenje koštane gustine i po potrebi preduzeti odgovarajuće lečenje. Svi pacijenti koji su na kortikosteroidima duže od 3 meseca treba da dobijaju najmanje 800 jedinica vitamina D i preparate kalcijuma, ako ga ne unose dovoljno hranom. U zavisnosti od nalaza oštane gustine kod pacijenata se nekada čak i preventivno uvode bisfosfonati-odnosno lekovi za lečenje osteoporoze. Snimanje koštane gustine se obično radi jednom godišnje, ili jednom u dve godine, po proceni lekara. Korisno je takođe da se odredi nivo vitamina D, jer neki pacijenti imaju jako nizak vitamin D, pa je kod njih neophodno da se lečenje započne znatno većim dozama D vitamina. Važno je da se istakne značaj vežbanja, koje takođe snažno stimuliše čvrstinu kostiju. Naročito su korisne vežbe sa opterećenjem.

Porast telesne težine se javlja kod većine pacijenata koji uzimaju duže vreme kortiosteroide. Porast je na račun zadržavanja vode, ali i zbog deponovanja masti. Mast se obično deponuje u trupu, u predelu lica i vrata, dok su ruke i noge tanke. Kortikosteroidi utiču na porast apetita. Veliki broj pacijenata navodi da naročito ima povećanu potrebu za unosom slatkiša. Naravno, slatkiše treba što više izbegavati, jer i sami kortiosteroidi podižu nivoe šećera u krvi, pa raste rizik za pojavu dijabetesa, a i unos slatkiša je siguran put do razvoja gojaznosti.

Povišen krvni pritisak je posledica zadržavanja soli i vode, ali i drugih faktora. Veliki broj bolesnika, kad ime se uvedu kortikosteroidi zahteva da im se podesi terapija za povišen krvni pritisak. Dobra regulacija krvnog pritiska je od izuzetne važnosti, jer i kortikosteroidi i same zapaljenske bolesti povećavaju rizik za bolesti srca i krvnih sudova, kao i povišen pritisak, a kada su svi ovi faktori udruženi oni se međusobno ne sabiraju, nego se umnožavaju.

Porast šećera u krvi je posledica delovanja kortikosteroida na jetru i pankreas. Povećanje šećera u krvi se obično javlja kod pacijenata koji imaju dijabetes i insulinsku rezistenciju. Nekada davanje većih doza kortikosteroida zahteva da se pacijenti kratkotrajno leče i insulinom. Čak i male doze kortikosteroida zahtevaju da se kod nekih pacijenata prilagodi doza lekova koje uzimaju za dijabetes. Dugoročna primena je povezana sa većom učestalošću dijabetesa, pa je vrlo važno da pacijenti ako imaju normalan šećer bar jednom u 6 meseci kontrolišu nivo šećera u krvi. Naravno, još jednom da podsetimo, važna je fizička aktivnost i uzdržavanje od slatkiša.

Povećana sklonost infekcijama povezana je čak i sa malim dozama kortikosteroida. Velike doze kortikosteroida čak i kad se daju relativno kratko vreme značajno povećavaju rizik od nastanka infekcije. Zato se svim pacijentima koji su na hroničnoj primeni kortikosteroida savetuje da izbegavaju gužve, da redovno peru ruke, a u vreme sezone respiratornih infekcija bilo bi korisno da nose maske. Kod većine pacijenata koji su na manjoj dozi kortikosteroida treba dati sezonsku vakcinu protiv gripa, a ako lekar proceni, mogu se dati i druge vakcine, kao što je npr vakcina protiv pneumokoka.

Pojava gastritisa i čira na želucu je obično vezana za uzimanje većih doza kortikosteroida. Rizik naročito raste ako pacijenti istovremeno uzimaju male doze Aspirina ili drugih lekova protiv bolova kao što su preparati diklofenaka, naproksena i slični.

Kardiovaskularne bolesti su posledica kako hronične primene kortikosteroida, tako i posledica pridruženih faktora-dijabetesa, povišenog krvnog pritiska i povišenih masnoća. Najbolja preventiva je zdrav stil života i kontrola svih faktora rizika. Pacijenti koji imaju zapaljenske bolesti i dobijaju kortikosteroide ne bi trebalo da puše, jer to višestruko povećava rizik. Preporučuje se mediteranska ishrana, izbegavanje industrijski prerađene hrane, veći unos svežeg voća i povrća, belog mesa i ribe. Izuzetno je važna fizička aktivnost i važno je strogo kontrolisati pritisak i nivo šećera u krvi.

Uticaj kortikosteroida na centralni nervni sistem može da bude višestruk. Mnogi pacijenti u početku imaju nesanice. Kod izvesnog broja pacijenata može da se javi depresija, anksioznost, a retko i teži psihički poremećaji. Sve je ovo uglavnom povezano sa većim dozama kortikosteroida.

Kortikosteroide je najbolje uzimati ujutru nakon doručka. Na taj način se imitira prirodan ciklus lučenja kortikosteroida i nanosi se najmanje štete organizmu. Nekada, kada pacijenti uzimaju veće doze leka, on se može podeliti u 2 doze, kada se jedna uzima nakon doručka, a druga nakon ručka. Lek se uzima posle jela jer deluje nadražajno na želudac.

Kada dobijate veće doze kortikosteroida lekar će Vam nekada preporučiti da uzimate lekove za zaštitu želuca kao što su Pepticaid, Nolpaza, Controloc, Sabax, Omeprol i slični.

Ako se kortikosteroidi uzimaju kraće od 2 nedelje, onda nagli prekid lečenja neće napraviti nikakav problem kod većine pacijenata. Ipak, oprezni lekari čak i u ovakvim slučajevima kortikosteroide postepeno obustavljaju, tako što prvo redukuju dozu leka, pa ga potom obustave. Ovo je važno i iz drugog razloga, jer nagla obustava leka može da dovede do razbuktavanja bolesti zbog koje je lek uveden.

Kada se kortikosteroidi primenju više od 2 nedelje, a naročito ako se primenjuju više meseci obustava kortikosteroida mora biti postepena. I što je lečenje bilo duže, za prekid treba više vremena. Naime, kad pacijent prima kortikosteroide, to utiče na nadbubrežnu žlezdu da prestane da luči naše kortikosteroide koji su neophodni za život.

Kod pacijenata koji dugo primaju kortikosteroide nadbubrežna žlezda bude ‚‚uspavana” i nekada joj treba više nedelja, pa čak i meseci da se oporavi. Ako bi se kortikosteroidi naglo obustavili kod pacijenata koji ih dugo primaju moglo bi da dođe do teških posledica.

To su preparati kortikosteroida koji se daju u obliku injekcija i koji se postepeno oslobađaju tokom vremena. Najpoznatiji depo-preparati na našem tržištu su Diprophos, Kenalog i Lemod depo. Obično je trajanje dejstva ovakvih preparata 2-3 nedelje. Oni se daju u zglobove, omotače tetiva i druga meka tkiva i tada se u narodu nazivaju ‚‚blokade”. Nekada se ovi preparati u obliku intramuskularnih injekcija daju kod pogoršanja artritisa ili sistemskih bolesti.

Kortikosteroidi se primenjuju u slučajevima zapaljenja zglobova i naročito kad u zglobovima ima tečnosti. Koriste se kod obolelih od reumatoidnog i drugih artritisa. Često se kortiksoteroidi daju i kod artroza kada u kolenu ima tečnosti ili je zglob zapaljen.

Kortikosteroidi se mogu primeniti u gotovo svaki zglob. Kortikosteroidi se daju i kada su zapaljene tetive, npr. kod bola u ramenu, teniskog lakta i tako dalje. Idealno je kortikosteroide primeniti pod kontrolom ultrazvuka.

Ultrazvuk omogućava vrlo preciznu injekciju u obolelo mesto i obezbeđuje visoku efikasnost terapije. Kortikosteroide treba davati najviše 3-4 puta godišnje u isti zglob, jer ako se prečesto daju mogu da izazovu ubrzano gubljenje hrskavice i labavost ligamenata, pa zglobovi postaju nestabilni.

1. Kortikosteroide uzimati ujutru posle doručka.
2. Hranite se zdravo, poštujte principe mediteranske ishrane, maksimalno smanjite unos slatkiša.
3. Jednom u 6 meseci kontrolišite nivo šečera u krvi, trigliceride, holesterol.
4. Jednom nedeljno merite krvni pritisak, po potrebi i češće.
5. Pre početka ili ubrzo nakon početka hronične terapije izmerite nivo vitamina D i uradite snimanje kooštane gustine-osteodenzitometriju (DEXA pregled).
6. Svakodnevno unosite najmanje 800 jedinica vitamina D i suplemente kalcijuma, ako ih ne unosite dovoljno hranom.
7. Redovno vežbajte. Pokušajte da vežbate najmanje 3 puta nedeljno po četrdeset pet minuta. Uključite u svoj trening i vežbe sa opterećenjem-odnosno tegovima.
8. Održavajte normalnu telesnu težinu.
9. Ne prekidajte nikada kortikosteroide naglo, ako ste ih dugo uzimali.
10. Potražite savet svog lekara odmah u slučaju infekcije.