Glukozamin sulfat u terapiji- da, ne, možda?

Glukozamin sulfat je vrsta šećera koji ulazi u sastav različitih tkiva u organizmu, a najviše ga ima u hrskavici. Hrskavica se nalazi na površini kostiju, na mestima gde se dve kosti spajaju i čine zglob.
Glukozamin sulfat ulazi u sastav proteoglikana, koji su vrsta složenog šećera, a koji imaju elastična svojstva. Upravo su elastična svojstva proteoglikana odgovorna za elastična svojstva hrskavice. Glavni razlog za bol u kolenu i u drugim zglobovima kod ljudi koji imaju preko 40 godina je artroza, a koja nastaje zbog gubitka hrskavice i smanjenja elastičnih svojstava hrskavice. Glukozamin sulfat kada se unosi u obliku lekova ili suplemenata usporava propadanje hrskavice.

Glukozamin je gradivni element hrskavice i kada se unosi stimuliše stvaranje hijaluronske kiseline i proteoglikana odnosno stvaranje novog hrskavičavog tkiva. Glukozamin smanjuje stvaranje interleukina 1 beta, koji je glavni faktor zapaljenja koji oštećuje hrskavicu. Dugotrajna efikasnosti glukozamina na zapaljenje je uporediva sa efikasnošću nesteroidnih antiinflamatornih lekova, ali uz daleko manje štetnih
efekata. Glukozamin smanjuje stvaranje enzima koji razgrađuju hrskavicu, a koji su često preteano aktivni kod pacijenata sa artrozom. Interesantno je da interleukin 1 beta učestvuje i u procesu ateroskleroze, pa unos glukozamina smanjuje rizik i od nastanka kardiovaskularnih oboljenja.

Glukozamin se preporučuje svim pacijentima koji imaju artrozu kolena, kuka ili drugih zglobova. Nedavno ispitivanje je potvrdilo da glukozamin moze da bude i koristan za prevenciju nastanka artroze. Tako da se glukozamin preporučuje sportistima, koji imaju intenzivne treninge i oštećuju zglobove.
Gojazne osobe, osobe koje imaju genetsku predispoziciju za razvoj artroze i osobe koje su imale traumatska oštećenja zglobova (povrede ligamenata, meniskusa, operacije meniskusa) su takođe kandidati za preventivno uzimanje preparata glukozamina.

Na tržištu se najčešće mogu naći dve forme gluokzamina: kristalni glukozamin sulfat i glukozamin hidrohlorid. Kvalitet glukozamina se razlikuje od proizvođača do proizvođača i nije nemoguće da pacijenti koji nisu imali dobar odgovor na preparate jedne farmaceutske kuće, neće imati odgovor na preparat od drugog proizvođača.
Najveći broj ispitivanja i najviše kliničkih dokaza postoji za kristalni glukozamin sulfat koji je u nekim zemljama registrovan kao lek. Takođe, kristalni glukozamin sulfat pokazuje značajno veći stepen apsorpcije u crevima i veću iskoristljivost. Preparate kristalnog glukozamin sulfata možete pogledati u našem webshopu.

Preporučena dnevna doza glukozamina iznosi 1500mg, odnosno to je doza koja je pokazala efikasnost u kliničkim studijama. Mnogi suplementi na tržištu sadrže manju dozu glukozamina, o čemu treba voditi računa, jer nije pokazana klinička efikasnost takvih suplemenata. Glukozamin je preporučeno da se uzima nakon obroka, jer se tako bolje podnosi. Neki eksperimenti na životinjama su pokazali da se glukozamin bolje resosrbuje u večernjim satima i na relativno prazan želudac. Ipak, zbog bolje podnošljivosti je možda najpametnije da se uzima uveče posle večere.

Postoje neke studije koje su pokazale da istovremeno davanje glukozamina i hondroitina može da smanji resorpciju glukozamina, međutim, nije pokazano da ovo utiče na terapijsku efikasnost. Prema preporukama Svetskog udruženja za artrozu, u terapiji se mogu koristi preparati glukozamina, ili hondroitina ili njihova kombinacija, tako da ne možemo da tvrdimo da je kombinacijsa glukozamina i hondroitina loša. Preporuke ovog udruženja se odnose na farmaceutski čist glukozamin i hondroitin.
Nažalost, u našoj zemlji postoji samo preparat glukozamina koji je registrovan kao lek, a u nekim zemljama Evropske unije takođe se mogu nabaviti preparati hondroitina koji su registrovani kao lek. U idealnim uslovima bilo bi dobro da se npr. preparat hondroitina unosi ujuturu posle doručka, a da se preparat glukozamina uzme uveče posle večere, jer bi se na taj način iskoristio potencijal obe supstance, a ne bi bilo njihovog međusobnog takmičenja za usvajanje u crevima. Ipak, iz glukozamina se može stvarati hondroitin u organizmu, pa ostaje pitanje da li je baš neophodno unositi i hondroitin.

Prema svetskim vodičima davanje sporodelujućih lekova za osteoarthritis gde spadaju glukozamin i hondroitin je prva stepenica u lečenju artroze. Zapravo, što se ranije daju, kada je oštećenje manje, efekat će biti bolji. Imajući u vidu da glukozamin smanjuje propadanje hrskavice, davanje rano u toku bolesti, odnosno nakon pojave prvih simptoma može dugoročno da utiče na ishod bolesti.

Veliki broj lekara i farmaceuta će preporučiti da se glukozamin uzima tokom 3 meseca, a potom da se napravi pauza. Ovaj stav potiče iz jednog davnašnjeg istraživanja gde je pokazano da nakon prestanka primene glukozamina još oko neka dva meseca nakon prestanka primene i dalje nema bola. Međutim, imajući u vidu da glukozamin usporava propadanje hrskavice potrebno ga je uzimati stalno. Preporuka nekih eksperata je da se glukozamin uzima 4 meseca, pa ako ima efekta, treba da se nastavi da se uzima stalno, a ako nema efekta tokom 4 meseca prekida se njegova upotreba.

U jednoj studiji koja je sprovedena na 407 gojaznih sredovečnih žena koje su bile u visokom riziku za razvoj artroze kolena ispitivan je uticaj dijete, vežbanja i glukozamina na pojavu artroze kolena tokom 2.5 godine. Davanje kristalnog glukozamina ili kombinacija glukozamina i vežbanja smanjila je rizik za nastanak artroze za 40%. Interesantno je da samo vežbanje i dijeta nisu imali značajn uticaj na nastank artroze u ovoj studiji.
U velikoj PEGASUS studiji, koja je upoređivala različite hondroprotektore, kao što su kristalni glukozamin sulfat, glukozamin hidrohlorih, hondroitin sulfat, ulje soje i avokada, kao in eke druge hondroprotektore, pokazano je da jedino pacijenti koji koriste kristalni glukozamin sulfat značajno manje koriste lekove za bol.
Već smo ranije pričali o tome da glukozamin može da uspori napredovanje artroze kolena, ali i drugih zglobova. Mnoge naše pacijente zanima da li glukozamin može da utiče na to da se izbegne ili odloži hirurška intervencija zamene zgloba. U jednom istraživanju koje je obuhvatilo 340 pacijenata ispitivano je koliki procenat pacijenata ide na operaciju zamene zgloba. Pacijenti su praćeni prosečno 5 godina.
Kontrolna grupa nije uzimala glukozamin, dok je ispitivana grupa najmanje 12 meseci uzimala preparate glukozamina. Pacijenti koji su uzimali glukozamin 57% ređe su išli na operaciju zamene zgloba.
U studiji kojom je praćena debljina hrskavice magnetnom rezonancom tokom 6 godina, pokazano je da da uticaj na smanjenje debljine hrskavice ima upotreba glukozamina u trajanju od najmanje 2 godine. Nevezano od uticaja na zglobove pokazano je da glukozamin značajno smanjuje smrtnost od moždanog i srčanog udara. O tome smo već napisali poseban blog koga možete pročitati OVDE.

Neke studije na životinjama pokazale su da visoke doze glukozamina mogu da utiču na insulinsku rezistenciju. I danas na većini preparata stoji upozorenje da se obazrivo koriste kod pacijenata sa dijabetesom. Međutim, studija koja je sprovedena u Velikoj Britaniji na preko 400 000 ljudi, pokazala je da oni pacijenti koji su uzimali preparate glukozamina imali su 17% manji rizik da obole do dijabetesa tipa II.
Slična studija je urađena na gojaznim ženama i pokazao je da glukozamin neutiče na pojavu dijabetesa i ne povećava nivo glikoziliranog hemoglobina, koji je mera tromesečne regulacije šećera. Sada je opšte prihvaćen stav da glukozamin može bezbedno da se koristi kod dijabetičara, a dag a treba izbegavati samo kod loše lečenih bolesnika.

Glukozamin se kod većine pacijenata dobro podnosi. U najčešća neželjena dejstva spadaju mučnina i gorušica. Retko se može javiti glavobolja i alergijske reakcije na koži. Zbog moguće pojave mučnine preporuka je da se glukozamin uzima uglavnom posle obroka, a kod osetljivih pacijenata se može podeliti u dve doze.

Cene preparata variraju i zavisnosti od proizvođača. U našem webshopu ,možete pogledati tačne cenem klikom na link.