Umnoštvu bolesti, autoimune izazivaju posebnu pažnju. Danas je poznato više od 80 odsto različitih autoimunih bolesti, ali se za većinu ne zna tačan mehanizam nastanka. Ne ponašaju se kod svih na isti način i ne napadaju iste organe.
Šta autoimune bolesti predstavljaju, kako se prepoznaju i leče, objašnjava dr Ivica Jeremić iz Instituta za reumatologiju:
– Autoimune bolesti predstavljaju posledicu autoimunog poremećaja u kome imuni sistem greši i napada sopstvena tkiva i organe. Imuni sistem je, inače, sazdan da organizam brani od raznih mikroorganizama. Kod zdravih osoba on ne greši i pravi jasnu razliku između sopstvenih ćelija i patogenih mikroorganizama. U situaciji kada to nije u stanju da radi napada sopstvene organe kao da su tuđi, dovodeći nakon izvesnog vremena do nastanka upravo autoimunih bolesti. U ovom razornom pohodu najčešće su ugroženi krvni sudovi, vezivna tkiva, pankreas i štitna žlezda, zglobovi, mišići, crvena krvna zrnca i koža.
Bolesti štitne žlezde i Sjegrenov sindrom najčešće su autoimune bolesti. No, za nastanak većine sasvim je sigurno da postoji genetska predispozicija. Bolest se obično „pokreće“ infekcijom ili izlaganjem toksinima iz životne sredine, odnosno preteranom izlaganju sunčevim zracima. U takvoj situaciji aktivira se imuni sistem na pogrešan način, a dalje održavanje patološkog procesa dešava se po principu „začaranog kruga“.
Od većine autoimunih bolesti više obolevaju žene, zato što ženski polni hormoni podstrekuju nastanak autoimunosti i neprihvatljivo ponašanje imunog sistema, ističe naš sagovornik. Sistemski eritemski lupus najbolji je primer, jer je nekoliko puta češći kod žena u reproduktivnom dobu u odnosu na muškarce istih godina. Kod osoba starijih od 60 godina učestalost obolevanja ujednačena je. Od lupusa je 65 odsto obolelih između 15 i 55 godina, a čak 20 odsto mlađe je od 16 godina.
Autoimune bolesti su hronične i dugotrajne. Većina zahteva stalno uzimanje terapije, da bi se bolest održala u mirnoj fazi. Za lečenje se koriste imunosupresivni lekovi, od kojih su najpoznatiji kortikosteroidi, odnosno hormoni nadbubrežne žlezde. Kod težih formi bolesti neretko se koriste i male doze citostatika, koji u ovoj terapiji deluju imunosupresivno, odnosno koče dalje napredovanje bolesti, ističe dr Jeremić.
Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/lifestyle.304.html:408021-Kad-organizam-sam-sebe-napada
